Nova Evropa
често пливали њени програми. Хрвати су, племенски говорено, били најмногобројнији и најачи у Одбору. Отуда је код њих првих и наступила диференција у погледима на непосредне и далеке задатке.
Др. А. Трумбић, као члан и као председник, био је представник оне струје међу Хрватима која је желела одржати по сваку цену јединство југословенске акције, Та струја је — како нарочито наглашава и Др. М, Паулова, у својој књизи „Југословенски Одбор“ — била уверена, да на тај начин најбоље брани и чисто хрватске интересе, Хрвати су од Антанте могли очекивати помоћи једино у случају заједничке, или барем споразумне, акције са Србијом и са Србима. Отуда стално избегавање Г. Трумбића и његове дружине да се пре времена потежу она политичка питања која би могла довести до подвојености. Државно уређење сматрано је стога као питање које треба да реши ослобођени југословенски народ. — Представник друге струје међу Хрватима, Ф. Супило, дао је био енглеским пријатељима још у октобру 1915 један мемоар, који је доцније (у фебруару 1916) изнео у седници Ј. О, у главним потезима. За историју југословенског покрета важно је да се тај предлог објави, да би се виделе тешкоће које је морала савлађивати једна југословенска акција. Ево тог мемоара:
Молитичка концепција и исповест Франа Супила,
прочитана у пленарној седници Југословенског Одбора у Паризу 22/2. 1916:
1) Хрвати, Срби, и Словенци један су политички народ са три имена, различних историјских, државноправних, и културних традиција, али једног језика и једне племенске расе,
2) У овом народу, у Хапсбуршкој Монаркији, Хрватској припада водећа политичка улога као ргта !пфет рагез. Изван Хапсбуршке Монаркије, та улога припада Србија. У сваком случају вреди потпуна равноправност племенских елемената разног назива као и потпуна слобода и равноправност вероисповедања.
3) Хрватска у ужем смислу ове речи, са главним градом Загребом, јест за све Хрвате, ма где они боравили, глава и срце Хрватства, као што је Србија у ужем смислу, са Београдом, глава и срце Српства. Хрватима је Хрватска са Загребом интегрални део њихова народнога и државноправнога бића, њихова индивидуализма, а друге су хрватске земље уда тога бића.
4) Идеја народног јединства Срба, Хрвата, и Словенаца, доводи у политичком погледу до логичне последице тежње, рада, и програма за једним политичким уједињењем у слободну нацијоналну државу, у којој ће свако племе, боље рећи представници сваког имена, са својим особинама, традицијама, и снагом, у нову формацију донети своје најбоље 'силе и способности. Ова нова формација мора бити хармонички продукт свих наших народних сила у фузији духова, традиција, и рада, у јединственом прегнућу за осигурати нашу заједничку будућност, Тако
85