Nova Evropa

Тим је задуго било скинуто са дневног реда питање макакве сепаратне акције. Не треба заборавити, да су Хрвати чланови Ј. О, донели тај закључак у моменту кад је Макензен већ био на јужној граници Србије, и кад је српска војска била до крајности изнурена албанским страдањима. Још једно. Југословенски (Одбор је управо тад посветио сву своју пажњу стварању добровољачког одреда, као помоћних чета остацима српске војске,

Словенци (у почетку само Др. Н. Жупанић, а доцније и Др. Г, Грегорин и Др. Б. Вошњак) нису хтели уопште постављати питање државног уређења. Свесни да треба издржати борбу за словеначке крајеве с једном савезном државом, они нису никад покушавали да икаквом акцијом скрену пажњу с главнога фронта.

Ми Срби Босанци и Херцеговци (једини Срби у почетку, чланови Југословенског Одбора, осим 1, проф. Пупина, који није долазио из Америке), као и сви остали наши саплеменици занесени ошштим патријотским полетом, били смо безусловне присталице југословенског покрета, а имали смо и један специјалан разлог да то будемо: Босна и Херцеговина су географски центрум пројектоване Југославије, па ми нисмо. могли дозволити да босански проблем буде одвојено српски или хрватски, да се евентуално Босна цепа, и да се тим створе предуслови за неку самосталну хрватску државу, која би природно била непријатељица српске државе. Поред општег и наш је локални интерес, дакле, захтевао да идемо до краја у одбрани тезе Југословенства, недозвољавајући никакву дискусију о томе чија је Босна и Херцеговина, да ли је српска или хрватска. Сматрали смо, поред тога, за дужност да, служећи лојално југословенској тези, задржимо за будућност Босне и Херцеговине једну посредничку улогу у евентуалном спору између србијанске и хрваћанске концепције државе, По сваку цену хтели смо да олржимо ту улогу коју су Босни наменили географски положај и њена историја. Били смо дубоко уверени да динарска раса, која обухвата најважније делове Срба, Хрвата, и Словенаца, и која у Босни и Херцеговини има свој стожер, треба да буде водећа раса будуће Југославије, Овај динарски осећај везивао је увек далматинске Хрвате, као чисте динарце и наше приморце, заједно с нама. Ова заједница осећаја и интереса извлачила је Ј, (0, из неугодног положаја, кадгод би кривњом својих чланова или осталих саплеменика у њега дошао.

Од елемената који су били ван Југословенског Одбора» највише утицаја на политику Ј. О. имала је влада Краљевине Србије. Тај утицај био је чисто нацијоналан, док је (до. 1917) влада била коалицијона; но доцније почињу да се уплићу и партајски тонови,

87