Nova Evropa

inicijativa u pravcu plebiscita, za koju je on obećao pomoć Вгтапзке Vlade, uveravajući da će se truditi da i ostali saveznici prime ovakvu obvezu: »Posle rata, Bosna + Hercegovina, Južna Dalmacija, i Hrvatska-Slavonija biće slobodne, — one će moći da odlučuju o svojoj sudbini«, Uslov Je bio, da i Srpska Vlada pristane na takvu deklaraciju, J. O,, iza duge diskusije, doneo je zaključak da ne može preporučiti ikakvu imicijativu: u tom pravcu; molivisana je fa odluka ovako: »Mi smo odbor jedme iridente, koja postavlja kao cilj mtegralno ujedinjenje jugoslovensko, mi stoga ne možemo nikakav predlog ograničiti na pojedine krajeve, te tim druge krajeve isključiti«., — Drugi put je bilo pred Rimski Kongres, Spor Jugoslovena s Italijom nije bio nikad prijalan savezničkim vladama: on je davao, usred ogorčeme borbe na bojnim poljima, povoda za mmoge političke incidente, Otuda su savezničke vlade prijateljski savetovale nama i Talijanima da se sporazumemo, Medju članovima Odbora igrali su važnu ulogu ljudi iz spornih krajeva. Sam Dr, Trumbić izbegavao je da mu se prebaci eventualna pristranost zbog Dalmacije, njegove postojbine, Pred zajedmičkom opasnošću da Austro-Ugarska ostane pobedilac, a i dosta zamoreni od dotadanje medjusobne polemike, obe su strane postepeno popuštale, Istrajnost savezničkih vlada pobedila je pojedinačne olpore, i tako su парокоп ргебоуол za Rimski Kongres upućeni pravim putem, Ali mi tada G, Trumbić mije hteo, ni na mnogositramo navaljivanje prijatelja, da označi zapadnu granicu Jugoslavije, |

Francuska Vlada je još jednom prilikom korisno intervenisala, — u sporu izmedju Srpske Vlade i Jugoslovenskog Odbora. U Ženevi je, novembra 1918, stigla 'obojima poruka, da je u O stvaranja Jugoslavije da se što pre obrazuje zajednička vlada,

Inače su nam Francuzi i Britanci išli u svakom pogledu na ruku, Može se slobodno reći, da nije bilo nijednog umesnog i zakonski mogućeg zahteva s naše strane a da ne bi bio uvažen. Javnost je u svim zapadno-evropshim državama bila gotovo uvek na našoj strani, šlo nam je mnogo olakšavalo poziciju, pogdekad intransmgeninu, prema željama pojedinih ministara

i predstavnika vlasti J, O, smatran je predstavnikom zapadnoevropskih pogleda u budućoj jugoslovenskoj zajednici, pa je i otuda poticao izvestan broj predusrelljivosti i simpatija,

J. O. isticao je kao osnove svoje politike: primemu principa narodnosti, i likvidiranje Austro-Ugarske. Ovi zahtevi učinili su ga saveznikom omih struja u savezničkim državama koje su tražile i vodile politiku borbe do kraja — jusqu' au bout, ili pour la victoire intćgral, Te su struje, dugim tra-

janjem, morale pobediti u nacijama koje su iskreno želele pobedu, Saveznici su, uostalom, imali prilike da se uvere о-

89