Nova Evropa

Knjige ı listovi, „Die Kriegsschuldiragče“,

Pod gornjim naslovom izlazi već četvrtu godinu, u Berlinu, pod uredništvom A, Vegerera (Alfred von Wegerer) mesečnik, kojemu je svrha ida obavesti svet o uzrocima Rata i o krivici za Rat; bolje reći; da krivicu za Rat skine, koliko se god to može sistemaftskom propagamdom + ubedljivom pisanom rečju, sa Centralnih Silš, + рошпепсе за Nemačke, pa: da Je natovari na ledja, i ma savest, drugima, poglavito predraltnoj Srbiji i njenim tadašnjim odgovornim i neodgovornim faktorima, Časopis izdaje: »Zemtralstelle tir Erforschung der Kriegsursachen« pod pretenzijom »maučnog dspitivanja 4 raščišćavanja {Klarumg)« istme i dogadjaja koji su doveli do Svetskoga Rata; ipak nije teško u svakom prilogu, i na svakoj stramici, otkriti tendenciju i prave razloge izdavanju ovog i ovakog lista. Pogrešno bi bilo, medjutim, maprosto otkloniti ovaj materijal kao temdencijozan, pa se neobazirati dalje na ceo itaj nemački posao oko »internacijonalnog obaveštavanja«: prvo, zato što u njemu dama, pored mmogih izmišljenih i izvrmutih čimjenica i podataka, i obilato Sradje za istoriju Rata — već prikupljene i uglavnom sredjene — do koje mi inače me bismo tako lako došli; i drugo, što sistematski i neumoran rad, s kojim Nemci teraju ovakav posao, ne ostaje bez uticaja na ostali svet, i to nesamo na onaj neutralni nego i na saveznički, koji je posle Rata prestao biti neposredno zaimteresovam pobedom Saveznika, pa je postao polako pristupačan i takozvanom »obiektivnom« gledanju na stvari. To je jedan prirodam proces, koji se pod naročito povoljnim uslovima razvija u Velikoj Britaniji i u Sjedinjenim Državama, gde je oduvek bilo. razumevanja i simpatija za nemačku civilizaciju i za nemačku nauku, Dobro bi bilo stoga, da se i naši »nadležni« premnu iz svoga lažnog pobedilačkog zanosa, pa da treznije pogledaju šta se oko njih, i malo dalje od njih, zbiva, i šta se Sovori i piše O Rau i što je s njime u vezi, Da su to činili još pre godmu-dve, ne bi palo bilo na um G. Ljubi Jovanoviću da objavljuje onake svoje »uspomeme« po opskurnim almanasima, niti bi se dopustilo bilo patentovanim sveučilišnim »istoricima« da pišu legende o živofnim pitanjima nacije i da ih daju još prevoditi ra svetske jezike, A kad se već nesreća desila, mislio bi čavek da će bar doći »ispravak« sa pozvane strane, i da će se bar pokušati umiriti uzbudjeno intermacijonalno javno mnjenje zvaničnim ођаveštenjima. Izgleda, medjutim, da su »naš sedi premijer« i njegSovi žutokljuni spoljni doglavnici i ovo pitamje shvatili kao. svoju ličnu i partijsku stvar, pa neće da odgovaraju iz inata, — zato što ih za jezik vuče njihov načelni protivnik, Dr. Sıton- Vatson!... Možda će bolje sreće biti čitava plejada francuskih i britanskih

94