Nova Evropa

„Nova Evropa

'Knjiđa XIII, Broj 4. 26. februara, 1926

Блаженој сени Светозара Милетића,

Увредише нас — бунимо се, озледише нас — бранимо се, осрамотише нас — стидимо се, На наше споменике, на наше домове, и на наше гробове, долетели су непознати туђинци, непозвани туђинци, необразовани туђинци, — подигли су празан цвркут слободе и све су укаљали, И Карловце, и Бранка, и Орфелина, и патријархе, и Гимназију, и Стражилово, и Војводину, и Омладину, и Саборе, и сваки олтар и сваки камен наш, А други опет дођоше, да одавде носе, да отимају, да у самозваном духу неке проклете поратне слободе све изједначе, све поруше и све покваре, штогод им до руку дође, Чак се и књиге, многе брзе и ружне књиге, расписаше и написаше, јер видеше кратковидци све, баш све, до последње истине, Увредише нас,..

Кад се са карловачке Пијаце пође главним сокаком према Горњој Цркви, онда је на половици пута а на десној страни једна стара кућа. Приземна, жуто окречена, са три прозора и са уским вратима у дугачак и таман ходник, Та кућа припада карловачком кнезу, и вечитом заверенику, Шандору Радовановићу, Ту је пре педесет година била једна наша кућа... У Карловцима се састајао Српски Сабор, а саборисало се у старом карловачком Магистрату, на чијем је прочељу разапео огромна и црна крила двоглави царски орао; и све што је Српство у томе часу имало сјајнога, витешкога, и песничкога, било је ту; царски генерали, црвене мантије, магнатске доламе, и разбарушене косе и брчине и браде, запурена лица, узрујана крв, олујина и тутањ народне омладине,,, На кнежевој кући није било кључа ни браве, али кад се смркне, у тој се кући састајао други српски сабор. Уз непрекидну гозбу и звеку чаша стварале се завере, ковали планови, тре- | штали судари и бескрајне свађе, Са сокака и из подрума излазили су и навирали чудни гости, Врцале су идеје, и бљештале замисли, баш као да саме звезде падају са небеса... Кад се смркне, долазио је овамо сваки дан и Светозар Милетић. И како он дође тако с њиме стигне немир, бура, и снага и покрет силне једне личности, Са чашом у руци, Светозар Ми-