Nova Evropa

Štrosmajer ima ulogu koju је 1848, u Zagrebu, imao Rajačić, Kada grof Pejačević, videvši da Narodna Stranka ima većinu, ne htede obaviti restauraciju sremske županije, poruči mu Štrosmajer da će je izvršiti оп, 1 primora tako Pejačevića da čini svoju dužnost, Tu su se, zar, prvi put upoznali Štrosmajer i Miletić, i počev od toga Štrosmajer zove Svetozara »naš vrli Miletić«, Njih dvojica će, kasnije, u očima Madžara predstavljati našu politiku u dva izdanja. Kad se, godine 1870, povela reč o mogućnosti da Štrosmajer postane zagrebačkim madbiskupom, jedan je madžarski list pakosno dodao, da bi »naimenovanje Štrosmajera na zagrebačku nadbiskupsku stolicu značilo isto kao kad bi naimenovali Miletića banom bhrvatskim«. Iste (1861) dodine, Miletić je iz sremske župnije дејебоуап i u zagrebački Sabor; ali, dužnosti na Blagoveštenskom Saboru u Karlovcima, dužnosti gradskog načelnika u Novom Sadu, i obilaženje Vojvodime u svrhu okupljanja Narodne Stranke, zatim, odgadjanje ustavnosti Šmerlingovom Provizorijom, učinilo je da, ovoga puta, Miletić nije došao u Zagreb, To, medjutim, ne znači da se on prestao boriti za svoj ideal slobodnog i liberalno organizovanoga Južnog Slovenstva, Baš u to vreme, godine 1863, u »Srbskom Dnevniku«, koji je postao njegov list, on piše niz članaka, »Trojedna Kraljevina«, u kojima zastupa prava Trojednice: teritorijalna (na Reku, Medjimurje, i Dalmaciju; Krajina se po sebi razume), državno= politička (zakonodavnu i upravnu samostalnost, tako »da se sveza izmedju Trojne Kraljevine i Ugarske osniva na ličnoj uniji vladatelja«, a u realnu uniju stupaju obe strane dokle hoće), i prava narodnosti A kad je, 18605, pala Šmerlingova Provizorija, i ponovo pokušano da se Austrija upravlja ustavno, Miletić se daje birati u Rumi za zagrebački Sabor; ali i sad okleva sa dolaskom, Drugi poslovi, pokretanje »Zastave«, traženje mandafa za Peštu, preče mu dolazak; a, može biti i stranačke prilike u zagrebačkom Saboru koje njega, kao prijatelja madžarskog Ustava, a nepomirljivog prolivnika bečke reakcije, upućuju u »kasinsku« stranku, koju drugi zovu »madža-– ronskom«, A kad je, ipak, došao u Zagreb, ulazak. u taj klub olakšale su mu dve okolnosti: »Što se tiče liberalnosti, domoljublja i rodoljublja, ne može nikojoj stranci«, pisao je on, »ustupati stranka u kojoj je jedan Mirko Bogović, koji je za svog veka više rodoljublja delom dokazao mego po desetorica iz stranke Štrosmajer-Račkoga«; i druga okolnost: stranke još nisu bile načelno razgraničene, te su se talasale u fuzijama, difuzijama, konfuzijama, refuzijama... То se pokazalo i pri adresnoj debati: Miletić za. osnovu debate mije primio hungarofilski predlog Stojanovića, koji bi Hrvatsku »prekim putem u Peštu odveo«, nedo je primio predlog Račkoga; ali sa svojim ispravkom, pošto bi ovaj, bez ispravka, odveo Hrvatsku »može

104