Nova Evropa

staviti moći«, Blagoveštenski Sabor, na kojem je učestvovao i Miletić, pristao je na spajanje Vojvodine sa Ugarskom, ali je tražio, da se teritorija na kojoj Srbi stanuju u većini prizna Као srpsko zemljšte pod imenom »Srpskog vojvodstva«, ·Ujedno je označio položaj Srpskog Vojvodstva, vojvode, i srpskog naroda, i

Vreme od Blagoveštenskog Sabora do Nagodbe upotrebila je Austrija mato kako bi došla u što povoljniji položaj prema Madžarima, Za sve vreme +, zv, »provizorije«, Miletić је lojalmo pomagao Madžare u njihovoj borbi za samostalnost Ugarske, jer se nadao da će Srbi, koji su sa narodnostima činili većinu, doći u slobodmoj i slobodoumnoj Ugarskoj do povoljniješ položaja. Pokušaj Austrije da joj Srbi, prilikom pregovora oko Nagodbe, pomognu kakvom političkom деmonstracijom, zauzimanjem Miletića ostao je bez uspeha. Tako je došlo do Nagodbe, više ili manje povoljne za sve ostale etničke drupe u Ugarskoj, ali od vrlo teških posledica za srpski narod, .

Nešto ranije {1864) odvojili su se bih Rumuni od srpske crkvene organizacije : Erdelj je spojen sa Ugarskom, a nešto kasnije i Vojna Granica, Važnost srpskog пагода, nekad tako znatna, svedena je na minimum, Veća srpska etnička oblast u Ugarskoj ne postoji, U nešto znatnijoj masi nalaze se Srbi u Šajkaškoj, oko Kikinde, i ispod Bečkereka, Nekad premac madžarskom marodu, zakonom о патодпозш а роstao je srpski narod u političkom smislu »deo nedeljive jedinstvene Ugarske Nacije«, a u brojnom pogledu došao је, medju zakonom priznate marodmosti, na poslednje mesto, Miletić, koji je odlično poznavao našu prošlost, odnose srpskog maroda prema Madžarskoj, i osmove pravnogS položaja našega naroda, nije mogao biti zadovoljan novim položajem srpskoga maroda, Već u Bečkerečkom Programu (28, I, 1869) — koji je njegovo delo — traži on, da se zaključci Blagoveštenskogš Sabora stave u vidu kraljevskih predloga pred Ugarski Sabor, da se nastoji da u Ugarskom Saboru dodje do kooperacije narodnosti i naprednijih stranaka, a u spoljnoj politici da se srpskom narodu i srpskim državama što više pomogne, U svome predlogu, da se adresi od 1869 doda stav, da se zaključci Blagoveštenskog Sabora podnesu Ugarskom Зађоти, МЏешс kaže: »Srpski narod, oslamjajući se na роvesničko pravo, koje je temelj i Ugarskoj Kruni, ne traži ništa drušo do ono Što mu pripada po prirodnom pravu i pojmu jednakosti izmedju naroda u zemlji što se slaže sa celokupnošću kraljevine i sa političkim jedinstvom države, što se podudara sa jednakošću gradjana«, Om je jasmo osećao važnost političkog momenta u nejednakoj borbi, koju je srpski narod — brojno slab i razbacan — imao da izdrži, i naročito

113