Nova Evropa

бодђот, 1 ртодедао je sav omaj planski, duboko promišljeni rad zvanične Ugarske protiv srpskoga maroda, te se po neviolji morao više da poziva i računa ma istorijsko pravo srpskoga naroda nego na liberalizam tadašnjih madžarskih liberala, Premda Bečkerečki Program me sadrži misli o kulturnim i socijalnim pilamjima našega maroda, ne može se reći da Miletić nije Imao za ova pitanja smisla i razumevanja; ali je smatrao, 1 to vrlo ispravno, politički i macijonalni momenat kao prvi i osnovni za iole uspešniju borbu srpskoga naroda, Miletić se gobovo bojao socijalizma, kao jeresi koja otvara apetit ma materijalno, па širi kosmopolitizam i bratimljenje i sporazumevamje raznih etičkih elemenata, prirodno, zvaničnim jezikom, u ovom slučaju madžarskom, a to su bile stvari i suviše opasne za narod kulturnih prilika u kakvima. se tada nalazio naš narod, lako nije uneo ništa u tom pravcu u zvanični program, ipak je za mjegovo doba u kulturnom pogledu, i u Novom Sadu i u ostalom srpskom mnarodu, uradjeno više nego ikad. Nikada misu bila veća zaveštamja imućnih pojedinaca ха паrodne stvari nego u to doba. U to doba osnovane su mnoge i znatne institucije a obnmovljene su stare,

Miletić nije uspeo u svom političkom radu, ne po onom što je uradio u srpskom narodu već iz uzroka koji su bili van njegova domašaja, Liberalna misao, ili kasnije demokratija, nisu uspele da postanu svojina širokih madžarskih masa mi do danas, Osim Srba i nešto Rumuna, bar za Miletićevo doba, nisu se narodmosti u Ugarskoj — premda brojno jače od Madžara — mnogo osećale u životu Madžarske, Narodmosno pitanje, i koliko je postojalo, postojalo je po Srbima. Želja Miletićeva, da izdvoji naš narod severno od Dunava i Save bilo u političko bilo u samoupravno #+?elo, mije uspela; ali Miletić je uspeo da, kao miko mi pre ni posle пјеба, 1дејпо veže ovaj deo našegđa пагода sa njegovom bližom i daljom braćom, da Sa zbije u gušće redove, da mu digne svest i uzdanje, i da ga nacijonalno osveži, »Madžari nisu nikad, pa ni sada, па saboru dobili«, pisao je on u Tucmdanskom Članku, a na tu snagu mašega naroda mislio je i pred one za njega tako fatalne dame. Po svojim osnovnim osobinama, po svojoj darovitosti, česgstitosli, mesebičnosti, besprikornosti i smislu za kompromis i tzv, političku taktiku, on je naš narodmi prvak rasmo majbliži našoj narodmoj duši, i ako treba tražiti uzroke zamosa naših narodnih masa za Miletića, to ih treba tražiti u njegovu osećamju i poznavanju prošlosti i 050bina našega naroda, i u njegovim osobinama tako bliskim idealu naše narodme pesme, i to najlepše, kosovske,

Dr. Dašan Popović, docent beogradskog Univerziteta.

116