Nova Evropa

Ваљда 1842 године бавио се у Новом Саду вршачки епископ, Јосип Рајачић, те године изабрани митрополит, а године 1848 извикани и потврђени патријарх српски, Јован Хаџић (Милош Светић), заштитник даровитог ђака, изведе га пред Рајачића, и овај му даде стипендију од 100 форината годишње, коју је Милетић уживао до априла 1848, Тада је ваљда, у Братислави, изишао пред Митрополита и замолио и мајску стипендију унапред, Митрополит га одби; „Знам шта хоћеш", рекао је; „идеш у Нови Сад да буниш народ“. Имао је право да тако рекне, Четири младића: Светозар Милетић, Јован Живковић (потоњи барон), Богобој Атанацковић, и Ђорђе Радак, узеше вођство Покрета, и примораше Митрополита да сазове Мајску Скупштину,

Та ће Скупштина узети вођство из руку ђака и предати га, заправо, у двоје руке: Патријарха и Главног Одбора, а. овоме се на челу нашао Ђорђе Стратимировић, Омладина се организовала одвојено: Коло Српске Омладине, до8. новембра (27. октобра) 1848, а онда се назвала „Друштво Србског Напредка". У сталном трвењу између Патријарха и Главног Одбора, Омладина са својим органом „Напредак" била је на страни Патријарха; чак, кад је Ђорђе Стратимировић имао бити интерниран у Карловцима, Омладини је поверено да га чува, Али, кад је Покрет почео добијати аустријску боју, „Напредак“ је толико нападао помагање реакције, да је Александар Костић, Патријархов пуномоћник у Бечу, стално јављао Патријарху велико негодовање Министарства, „што новине наше Напредак онако необуздано против Правитељства писати усуђују се" (21, марта 1849, например), док Патријарх није (15, јуна 1849) заискао од Мајерхофера. да ухапси и Константина Богдановића и Данила Медаковића, те да укине даље издавање и „Вјесника“ и „Напретка". Ову, зацело изнуђену, жељу Мајерхофер је најревносније испунио већ сутрадан,

У „Напретку" је много писао Милетић, а никад ласкаво по аустријско правитељство. Може бити да то Милетић спомиње као несугласицу: „Ако се кадкад и са високом особом Ваше Светости у мњенију слагао нисам...“ Милетић спомиње своје чиновништво, и да је био члан Правитељства, 16, (4,) маја 1848, он је зар примљен за члана Главног Одбора, као представник Омладине. Да ли је, као такав, имао плату2 У Државном Архиву у Пешти чува се писмо Милетићева добротвора, Јована Хаџића-Светића, од 19, маја 1848, из Новога Сада, у ком има и ова пријава; „Мислим да ће вам бити већ познато да чланови Одбора, или бар секретари, примају дневнице из Народних Фондова,.." Ако их је ко примао, сиромашноме Милетићу су биле нарочито потребне, Те јесени, Патријарх га је именовао чиновником по особеним пору-

121