Nova Evropa

Одувек су криво представљани и значај и искреност арбанашких тежња за народном независношћу, па стога вреди подврћи се труду да се пода слика о напорима самих Арбанаса у том погледу,

Има људи, например, који озбиљно верују, да је цели покрет за независност Арбаније био потпириван и плаћан у аустријским крунама или талијанским лирама, или у какој другој монети употребљеној у ту сврху. А опет има их који још увек мисле, да је данашња Арбанија више резултат случајних прилика него ли макакова рада руку самих Арбанаса, Напокон, неки пристају уз усклик пун срџбе пок, кнеза Бизмарка, за време заседања Берлинског Конгреса, да „нема арбанске народности", баш као да је гвоздени немачки канцелар говорио са папске столице, или исказао неизражену мисао самога Господа Бога Народности, Те присталице Бизмарка заборављају срећно, да се један други канцелар, опет немачког порекла, кнез Метерних некада (године 1815) слично изразио о Италији! Што се мене тиче, нисам предузео себи да у овом кратком прегледу сузбијам овакове и сличне аргументе, Напротив, хоћу само да изнесем чињенице, и то такове које ми дођоше до знања као истраживачу и писцу арбанашке повести,

Одмах с почетка, треба да упозорим на историјску истину, да искра слободе, па чак и народног живота, никада није сасвим утрнула у Арбанији, течајем тридесет шаровитих столећа њезине аутентичне повести. Штавише, може се рећи да је баш она и сачувала арбанашки народ све тамо од времена Илира па до данашњих Арбанаса, Животно тле — ћштиз одржало је истоветност народа. Могућно је, да је у току времена, и услед промењених прилика, овај попримио извесне нове црте, било варварске било позитивно културне, Али је искра вазда тињала, па би се течајем историје, од времена до времена, снажно распламтела у велик пожар који је захватао земљу и народ. Него, нећу овде улазити ни у стару ни у средњевековну ни у модерну повест, Држаћу се строго савременог догађања, и то само уколико је оно непосредно имало утицаја на данашњу слободну Арбанију. Или још простије, бавићу се једино утицајем модерног нацијонализма на моју домовину. |

Савремени народни арбанашки покрет започео је управо тек године 1879, када се делегати разних арбанашких крајева састадоше у Призрену, да оснују чувену „Лигу за обрану права арбанашке народности". У жељи да изигра одлуку Берлинског Конгреса у погледу предаје територија дозначених Црној Гори и Грчкој, турска Влада подузела је била судбоносан корак, па се изјаснила у прилог двосечног начела. народности. И сама призренска Лига била је тек турска,

141