Nova Evropa

смицалица. Влада Султана Абдул Хамида П, наиме, несамо да је гледала кроз прсте како се Лига ствара, већ ју је живо подстицала, и да јој још боље помогне, препустила је вођење послова у Арбанији Лиги. Укратко, турска Влада је управо упућивала Арбанасе, да су спорне земље њихове, па да је и остатак арбанске територије њихова народна дедовина. Турска је Влада то чинила, наравно, да би постигла своје властите намере и циљеве, и овако њено држање било је напросто претварање, да би се изиграла одлука Берлинског Конгреса у погледу предаје турских крајева у Арбанији Црној Гори и Грчкој. А свим силама настојала је да угуши Лигу, чим је престала борба ради које је била створена. Само што људи који су основали Лигу нису делили турске погледе, Кад су већ једном започели, одлучише наставити своје дело у правцу народно-арбанашком. А кад је Султан посегнуо за оружјем противу Лиге, подигла је и ова своје организоване чете противу самог Султана, и чак је издала проглас на арбанашки народ, позивајући га на успостављање автономне владавине за целу Арбанију. Напокон је, надмоћном силом турске Владе, Лига ипак угушена, Али, у истину, она је само променула свој спољашни облик, преобразивши се од јавног политичког друштва у тајно удружење, врсту карбонара, па је под овим обликом показивала и извесне знаке своје подземне делатности, године 1897, за време Грчко-турског Рата, и године 1903, у вези са српским и бугарским устанком у Македонији,

· _ Важнија је била, међутим, чињеница, да је турска Влада, оснивајући Лигу, понукана да, први пут, дозволи отварање арбанашких школа, и употребу арбанашког као наставног језика, Последицом докинућа многовековне забране арбанашког језика било је оснивање више арбанашких школа приватним доприносима. А отварање ових школа значило је читав преврат у схватању чак и верских ствари. Јер у новим народним школама седела су заједно и хришћанска и муслиманска арбанашка деца! А и наставно особље било је исто тако измешано као и ђаци, Истодобно започело се с издавањем низа школских књига, а онда и новина на арбанашком језику. Прва школска књига била је „Буквар“, издат године 1879 у Цариграду, под покровитељством гласовитих арбанашких родољуба: муслимана Семи Беја Фрашери, православца Јована Вретс, обојице родом из јужне Арбаније, те Васа Паше, католика из Скадра, који потоњи беше тад висок чиновник при турској Влади, и знаменит народни песник. Док се прва двојица сматрају одгојитељима арбанашког народа, Васа Паша је песник арбанашког Препорода.

Након овога је, опет у Цариграду, основано „Друштво за издавање арбанашких књига“, са сврхом да издаје књиге више знанственог садржаја: уџбенике за историју и физичке

142