Nova Evropa

бијаше приступ на арбанашко или турско земљиште закрчен. Тако је, од године 1880 до 1908, излазило у страним земљама преко тридесет разних часописа и новина; а уз то и велик број књига. Изузевши неке познатије публикације, које су и код самих Арбанаса изазивале неповерење, све су друге тешко животариле, ради оскудице средстава, уколико су зависиле о потпори, литерарној и материјалној, људи прогоњених од турске Владе, Свакако се може мирне душе тврдити да Арбанасе није, попут осталих народа Балканског Полуострва, подржавао у њиховим настојањима европски капитал, нити су уопште имали какову финансијалну потпору било од које стране власти. Далеко од тога да траже потпору, како се обично мисли, било од Аустрије било од Италије, које су земље касније капитализирале своје покровитељство над новом Арбанијом, пратили су арбанашки патријоти с највећим неповерењем прикривене планове ових власти. Штавише, с обзиром на жестоко ривалство између ових двеју држава гледе њихових арбанашких интереса, било би свако примање потпоре од једне или од друге стране скопчано с опасношћу, Ово важи дабогме само за праве патријоте и нацијноалисте, док је познато да су извесни упливни „присташе“ вукли издашне потпоре — за свој властити џеп. |

Фактично се све до данас у свету врло мало зна о пожртвовном раду арбанашких народних друштава која су развила била своју делатност у иноземству, Чињеница да се је радило вани, спречавала је чак и оне који су мислили да су им арбанашке прилике добро познате да добију прави увид у напредак покрета. У ствари, главни рад око препорода арбанашког народа обављан је у тишини и без сваке рекламе. Без новчаних средстава или протекције било које велевласти, како рекосмо, народни радник за арбанашку ствар био је већином прост човек из народа, без нарочитог одгоја, и он би одговарао драговољно преузетој мисији, извршио дело за које би посматрачи држали често да га је немогуће извршити у онаким приликама. Растављен лично и физички великим даљинама и оградама од својих врховних противника, турског Султана и грчког Патријарха, који су са целим својим апаратом настојали да одрже пук у незнању и подвојености, арбанашки народни радник успевао је да их победи, и да у тисућама срдаца својих непросвећених сународника пробуди и распири искру и осећај патријотизма. Наравно, ишло је полако, и. нису сви појединци могли бити предобијени те усисати нови дух, — што би уосталом било немогуће у ма којем народу, и у редовним приликама, — али је урађено много, и, уз недовољна средства која су им стајала на расположењу, арбанашки јавни радници успели су у своме задатку, па су чак срушили и верске препреке што их је пропа-

144