Nova Evropa

Кад су неки старији хрватски политичари у новој држави окренули леђа својој пријашњој југословенској идеологији, за неке од њих тумачило се то оном француском; оп геугеп| ftoujoursa ses premiers amours. Међутим, прва љубав Лорковићева било је баш југословенство, што се не може рећи за већину његових политичких другова посљедњег времена. Права његова „стара љубав“ била су, у ствари, социјална, културна, и економска питања, и он је под утјепајем Масарика —, скупа с осталом реалистичком напредњачком омладином, хтио дјелатност политичких странака поставити на ту базу, Тај став тадашње напредњачке странке, и њен однос према тим питањима, и довео ју је у оштру противност наспрам осталих тадашњих хрватских и српских патријотских странака, Учинивши компромис с претежним дијелом ових странака, напредњаци су доста изгубили од своје борбености и од чистоте свог програма; али су зато ипак вршили јак утјецај на нову групацију у смјеру свог програма, АЗЛорковић је био онај који је политици Хрватскосрпске Коалиције понајвише давао културну, социјалну, и економску ноту. Касније, а напосе у новој држави, све је слабије ударао у те жице, сматрајући бескорисним задирати у питања која би, по његову мишљењу, реметила склад потребан за рјешавање државноправног питања. Такво схватање довело га је најзад на исту линију с капиталистима, са културним реакцијонарима, па чак и са племенским шовинистима. Он је сигурно сам најтеже осјећао трагику такова свог положаја; али је он волио подврћи се и томе личном самопријегору, него ли да пусти да читава заједница, сав лијепи сан млађе генерације, доживи — по његову увјерењу — трагичан слом, А код њега је увјерење играло одлучну улогу. Док Радићу није потребно да мијења увјерења, јер код њега то замјењују ријечи, које он невјеројатном лакоћом преврне и по десет пута дневно, дотле је свака ријеч Лорковићева била огледало његова увјерења, Јер је он волио истину, и био борац за истину, Прави Масариковац, Ријетко је код нас наћи политичара који би пошао даље у жртвовању сама себе, па чак и своје породице, за вољу увјерења, Човјек великих умних способности, након врло солидна и чиста живота, имајући бројну обитељ, умро је без иметка. То данас више говори него сваки панегирик,

Они који праве разлике између Хрвата и Срба, кажу да Срби обилују више него Хрвати политичарима у правом смислу те ријечи, Ако је то тачно, онда смрт Лорковића значи за Хрвате поготово огроман губитак, Али и као политичар, он је био више мислилац него политичар од акције. Био је створен да критикује, да суди, да даје идеје и директиве; али мање да их проводи. Код првих наступа Напредне Странке,

131