Nova Evropa

Don Kihot je puslio da mu ве рогзтећији; ај! је оп роглао možda najtiragičnije ismevanje — refleksivno ismevanje, ono kad se neko smeje sam sebi, kad izgleda smešan pred vlastitim očima, Ograničite polje borbe Don Kihotovoj duši, postavite ба и borbu protiv nje, da spase Srednji Vek od Renesanse da ne bi izgubila svoje blago iz detinjstva; rečju, učinite od njega unutarnjeg Don Kihota — skupa is njegovim Sančom, takodjer unufarnjim i herojskim —, pa ćete znati šta je komična tragedija!l »Šta je ostavio za sobom Don Kihot?« — zapitaćete vi, Ostavio je sama sebe; a živi i večni čovek vredi koliko i sve teorije i sve filozofije, Drugi su nam narodi ostavili ponajčešće institucije, knjige; mi smo ostavili — duše, Sveta Tereza vredi bar koliko i svaka institucija, koliko i jedna »Kritika čistog razuma«,

Stoji to, da se Don Kihot obratio, Da, da bi umro, jadnik! Ali drugi, realni Don Kihot, onaj koji je ostao i koji živi medju nama, i koji nam daje duha svojim dahom, taj se nije obratio, već nas i dalje osokoljava, da bismo se i mi izvrgli ruglu, Ovaj Don Kihot ne sme da umre, Onaj koji se je obratio da bi umro, možda se obrailo iz ludosti; i bila je to njegova ludost, a ne njegova smrt ni njegova konverzija, koja ga je obesmrtila: učinivši da zasluži oprost od zločina što se rodio, Felix culpal!,,., Njegova smrt bila je njegova poslednja viteška avantura, Umro je onaj Don Kihot, i sišao je u pakao s polomljenim kopljem, i oslobodio je sve osudjenike, kao galeote, i zatvorio je paklena vrata, skinuvši sa пућ »вјоуа« Која је onde video Dante, a postavivši druga, koja su govorila: »Živela nadal« — i praćen od oslobodjenih, koji su mu se rugali, popeo se na nebo, I Gospod Bog se očinski nasmejao na njega, i taj mu Je božanski smeh napunio dušu večnom srećom,

A drugi Don Kihot ostao je ovde medju nama, boreći se do beznadja, Da ne izvire možda iz beznadja njegova borba? Zašto su Englezi izmedju reči koje su izvadili iz našeg jezika »sieslta« »camarilla« »guerrilla«,i drugih — izabrali takodjer i reč »lesperado«, to jest >beznadan«? Beznadnik, dš, kao Pizaro, i kao Lojola,., I Don Kihot, koji je već bio sam, tražio je još više samoće, tražio je samoću Penja Pobre, da se u njoj pusti, bez svedok4, najvećim ludostima, i da iskali svoju dušu,

Ali Don Kihot nije ipak bio sam: njega je pratio Sančo, Sančo dobri, verni, i jednostavni, Ako je, kako neki kažu, Don Kihot umro u Španiji, spaseni smo, jer — kad umre njegov gospodar — Sančo će da postane lutajući vitez, I u svakome slučaju očekuje se drugog viteza ludaka da ga nanovo sledi,,.

Sam je otišao Don Kihot, sam sa Sančom, sam sa svojom samoćom, A nećemo li otići sami i mi, njegovi obožavaoci,

177