Nova Evropa

Која је u sebe usadila večnu dušu u vidu posečene ruke što je pala s neba; o »ništa«*) kneza-pesnika Njeguša„., Poznajem. pomalo srpski Romancero” ), brata blizanca onom Rkastiljskom Romanceru, Ali, držite l vi da slovensko hrišćanstvo, omnmo Dostojevskoga, treba tražiti na popularnome dnu Ruske Revo'lucije, pod marksističkim boljševizmom, koji zajedno sa Mis Kvikli kaže, da je relidija opijum maroda? Da li vi, Jugoslo= veni, zapadni Sloveni, vi i Česi, simovi Husa, ne biste morali nadenuti slovensko ime Pravdi? Pravda, koja je svrha i utoka autoriteta, sastoji se u davanju — frib uere — svakome cuigue — wvoje — suum, A svoje, ono od svakoga, jeste duša, večna duša, Pravda se sastoji u davanju svakome, sa slobodom kao sredsfvom, ono što stvara večnu dušu, delo koje u njegovu životu potvrdjuje njegovu dušu, I ta je Pravda lična, religijozna, večna pravda; a ne tek sena pravde, ne ona koju nazivaju socijamom, političkom, i vremenskom pravdom,

Jesu li to sni? Baš kao što u mojoj agoniji hrišćanina španjolskog, i katolika evropskog, držim na svojoj levoj strani, na strani srca, orla s Patmosa, a na desnoj strani, na strami jetara, sovu boginje Atine, tako više puta lovim danju a sanjam moću, a omda opet lovim noću dok samjam idamju,

Što bih imao da Vam još reknem?

Nalazim se ovde u Ende (Hendaye), u zemlji Baska, na granici, na dogledu moje Španije, nadajući se, prepun gradjanske vere, političke religije, da će se moja bedna domovina osloboditi tramije, da će se istrgnuti iz pandža ovčarskog pseta, kralja — Hapsburgovca više: nego Burbonca —, generala Martineca Anida, pravog tiranina i pljačkaša Španije, vidre policije neprijateljske Pravdi,

Pozdravljam Vas i pozdravljam narod Kraljevića Marka,

< s Op ee 0 peć, а ТР И ЖАНА

___ 0, | __

РА Ра = |E — .

*}) Ovo »ništa« — u španskome tekstu »nada« — treba uzeti u smislu filozofskog ništavila, onog iz »Luče mikrokozma«, i inače svojstvenog Njefušu [kao i Leopardiju), To je onaj ilozofski nulizam što da je Kalderon sintelizovao u svojoj drami »Život je san«, Iz ovog citata vidi se koliko Unamuno poznaje i našu najbolju književnost, i ima razumevanja za naš slovenski nulizam (»njičevo«), — za naše, kako on kaže, »krstaške vojne za Pravdu ı Bratimstvo«, iB:

*J»Romancero«, tu Unamuno misli uopšte na naše junačke narodne pesme, koje uporedjuje s kastiljskim Romancerom Sida {[»Cantar de mio Cid«), koji bi odgovarao našem Kraljeviću Marku, B. MR.

167