Nova Evropa

корупцијонашима, иако већ годинама прети и говори о томе и припрема материјал за борбу! Значи, да ни опозиција није баш тако чиста и поуздана; и значи даље да, поред радикала, и сви ми треба да се испитамо, те да настојимо очистити ову · аугијасову шталу, почевши од себе самих, — а међу нама први

"Т, Радић,

Г, Радић има и иначе пуно идеја, и пун је добре воље и жеље за акцијом, Нажалост, он је типичан самоук и дилетант, и, као прави Словен и Југословен, он све само почне па остане на речи, управо, губи се у речима. Тако је он осетио, напокон, и потребу споразумевања, односно штету и несрећу од племенског раздора и братске свађе; али, непознавајући основне чињенице, и немајући способности и спреме да уђе дубље у ствари, он је и у „споразум“ улетео без главе и с одвише вере у своју политичку умешност. Зато ће сада, маколико он то нехтео, с прекидом коалиције радикалскорадићевске доћи и до прекида или застоја у споразумевању, и мораће се ићи натраг да би се опет пошло напред. Али, на крају крајева, то не би било толика несрећа, особито код нас, где су професијонални политичари тако често недоучени ђаци, који воде народне послове час улево час удесно док их случај не поведе куд треба или не сагледају звезду која ће им казивати прави пут к циљу. Они се инстинктивно држе идеја и мисли-водиља које лете по зраку, а које извиру из народа, тојест из најбољих глава и душа народних синова који воле земљу али не маре за власт, На нашу несрећу, ти су извори данас помућени; најбоље главе и најбољи појединци почињу губити стрпљење и веру у народну ствар, збуњују се услед сложености питања и множине појединих момената, и говоре као да су непријатељи своме властитом народу и себи самима. Место да стишавају племенске страсти и нагоне за разједињавањем, па да утиру путеве за споразумевање и заједничко живљење, они сипају уље на ватру и распирују сепаратистичке и покрајинске тежње и покрете, пружајући ослонце и изговоре поквареним и недораслим политичарима да спроводе у пракси

своје шарлатанске или спекулантске намере и планове, Најжалоснији пример ове врсте пружа, у последње време, Г. Љуба Стојановић, академик и славист, некадашњи Министар-председник у Србији а сада председник југословенске Републиканске (Странке,

Пошто је својим мишљењем о „српском питању", у „Новој Европи“, запрепастио своје пријатеље и поштоватеље, и изазвао неке врло оправдане и образложене одговоре, Г. Љуба Стојановић пошао је — не, како смо сви очекивали, унатраг, него још за корак даље, па је написао, у „Српском Књижевном Гласнику", чланак о „Хрватској аустријанштини", Па му ни то није било доста, него је набрзо затим одржао и предавање

199