Nova Evropa

vački mentalitet« M, Ćurčina; slično kako su nam već toliki dosad poricali neko pravo ili neko mišljenje samo zato što smo »iz Pamčeva«, »Pančevac«, iz Banata, i t. d,, Molimo dakle С. Кмеж да пат wobjasmi: u čemu se sastoji »pančevačiki mentalitet« budući da otvoreno priznaјето da mi to ne znamo? Da li to freba da znači: malo varoški mentalitet? U tom slučaju, molimo G, Krležu da nam kaže, da li on smatra sve one koji su rodjeni recimo u Zagrebu »velikovarošanima«, sa velikovaroškim memtalitetom? U Pančevu su rodjeni i prota Vasa Živković, pesnik, i vele-industrijalac Gjordje Vajfert, poreklom Nemac, i Milan Bugarski, o kojem je nedavno bilo u novinama da je najveći svetski probisvet, — pa ima li medju tim ljudima išta zajedničko što bi odavalo »pančevački mentalitet«? I je li G. Krleža uopšte bio u Pančevu i u Banatu da bi znao o čemu govori kad kaže »pančevački mentalitet«? Napokon, što se tiče baš M, Ćurčina i »Nove Evrope«, — teško će iko poreći, pa i G. Krleža, da smo mi oduvek ı stalno pobijali svaki plemenski, pokrajinski, i uopšte lokalni mentalitet, pa da se baš ponajmanje nama može učiniti ovakav prikor, Mi čak, u svoj svojoj skromnosti, verujemo, da je naš mentalitet mnogo širi i internacijonalniji i od mentaliteta samih naših boljševizovanih komunista, uključujući tu i G. Krležu, Mi se uopšte usudjujemo misliti, da boljševizam nije najviši izraz napredne čovečanske misli, kojoj mi služimo, te. u čijoj službi radimo i ovaj javni posao, nastojeći da se prema svakom odnosimo u prvom redu kao prema čoveku, bez obzira na njegovo mesto rodjenja i na ćudi njegovih prijatelja, Žalimo što moramo utvrditi, da G, Krleža ne stoji s nama u tome na istoj limiji, M. Ćć,

Један пријатељ грофа Л, Војновића.

Док не сазре процес Л. Војновић сопегта Др, Хинковић и другови, да региструјемо још једну пикантну појединост о везама Л. грофа Војновића за време Светскога Рата,

У „Меџег МЛепет Јоџгпа!"-у од 4. априла т, г, објављен је чланак под натписом; „Маршал Конрад и гроф Липај (Матзећа Сопгад чпа Ста! Гаррау). Један план за искоришћавање талијанске кризе с почетка године 1916, (Из необјављених хартија.)“ Писац чланка је генералмајор у пензији M. Bopgep (Michael v. Vorner), a садржај му је, укратко, овај.

С почетка 1916 биле су Централне Силе на свим фронтовима у повољном положају. Нарочито су на Сочи, у четири крваве битке, одбијене навале Талијана, па се припремала аустроугарска офанзива. Услед тога је у Италији владало

227