Nova Evropa
imali kakvog Musolinijal« ... — Ako je, uza sav entuzijazam, fašistička ideja Orjune zastala u razvitku svoje propagande, i raspukla se u nove formacije, kao »Sr na o« {srpski fašizam) i »Hanao« (hrvatski fašizam), te se danas, kraj svih maporš svoga Direkforijuma, gubi i propada, krivica nije do talijanskog fašizma i do njegova programa, nego je u unutarnjim prilikama Jugoslavije,
Stotinu se puta ponovilo, da je fašizam mprodukat speciНепо talijanski, nezgodan za eksportaciju, i to je istina, Isto je tako istina, da je fašizam ipak odjeknuo u svim državama Evrope, i da je, prilagodjujući se prilikama, poslužio uzorom i poticajem raznim narodima, Fašizam danas znači jedan pol istorije, i to istorije prošlosti, u svojoj milenijskoj pozitivnoj civilizaciji, u suproinosti sa drugim, nestalnim, polom budućnosti, koji se od nekog vremena pojavio u Moskvi.
Fašistička ideja Orjune u Jugoslaviji nije progredovala zato što se politička funkcija, odgovarajuća onoj talijanskom fašizmu, nalazi preimućstveno oličena u srpskoj Radikalnoj Stranci, Kada se u MHaliji podigao Musolini, u Jugoslaviji je već odavna bio Pašić, Alko se danas uz Pašića podigao i Radić, razlog ne stoji ni u kakovu odnosu prema fašističkoj ideji, već proizilazi iz specijamih prilika Jugoslavije i iz slabosti Pašićeve, Izmedju programa talijanskog fašizma i onog srpske Radikalne Stranke postoje različne zajedničke tačke: nacijonalni osećaj, religijozni duh (ovde katolički, tamo pravoslavni), disciplina stranke i još više vojske, ekonomska organizacija, intenzivna domovinska ljubav. Ali srpski program nije drugo до КопхегуаНути epilog onih osećaja i onih sistema koji su doprineli progresu državia zadnjih stoleća, Fašizam je, nasuprot, obnova, revolucija, Njegov je program jedan od majpotpunijih: nacijonalan, moralan, religijozan, kulturan, juridički, ekonomski, socijalan, istorijski-imperijalan. Srpska Radikalna Stranka nada se da će crpsti nove snage od budućnosti; talijanski se fašizam oslanja ma dugim vekovima civilizacije, obnavlja je, i kipi živoinom zrelošću od koje je Jučfoslavija još veoma daleko,
Zato bi fašistička Italija mogla da bude učiteljicom Jugoslavije, u svojoj evoluciji i u svojoj državnoj konsolidaciji, Ako Jugoslavija hoće da pristane uz politički kurs Zapada, pre nedo uz onaj Istoka, moraće da prilagodi svoje ustanove rezultatima tudjih eksperimenata. Jugosloveni su, i u parlamentarnom sistemu, prihvatili klasične forme Zapada, ali parlamentarizam engleskog i francuskog tipa skrahao je i Код njih. Ko poznaje prilike beogradske Skupštine, taj zna i sve poteškoće, koje potiču prvenstveno usled nefunkcijonisanja upravnog mehanizma i tužaba prouzrokovanih od sistema, lepog u teoriji ali nedovoljnog i štetnog u praktičnoj primeni,
234