Nova Evropa

дошло. Данас смо, међутим, у горем положају него онда, прије четири године; јер онда смо бар сазнали садржај основе, док о новој основи, која је сада наводно на дневном реду, нико још нема ни појма. У другим се државама за ове посљедње три године измијенио порезни систем из темеља, а код нас се није доспјело да уради ни оно што већ сам Устав налаже, т. ј. да се порезни систем, био он добар или лош, изједначи за читаву земљу. Засад се још не може право ни просудити, које је све погрјешке учинио |, Стојадиновић тиме што није провео изједначење пореза. Једино ако је стајао на уском србијанском гледишту, онда је свјесно радио да до изједначења не дође, будући да ће изједначење имати за посљедицу повећање пореза у Србији и Црнојгори, које данас далеко мање плаћају пореза него друге покрајине. [1о предмету пореза учињено је једино то, да су заведени прирези од 5009%/о на земљарину и 30%0% на остале директне порезе; тиме су додуше порасли државни приходи, али су разлике у порезима за поједине покрајине тиме још потенцоване.

Даље се има замјерити бившем министру Стојадиновићу, да за три године није успио држави прибавити ни најмањи зајам у иностранству. Па несамо држави, него ни нашим градовима. Сама држава, за уређење свог саобраћаја, па градови, за неке тако важне и неопходне инвестиције, потребују силне износе, који се могу добити једино у иноземству, На том пољу није ништа урађено; напротив, прављене су велике запреке ако је иноземни капитал хтио директно да судјелује у нашој привреди, или да се асоцијира са већ постојећим домаћим предузећима.

Ни у питању регулисања нашег дуга бивши министар Стојадиновић није имао никакова успјеха. С Великом Британијом, нашим највећим вјеровником, нису преговори ни започети, а исто тако ни са Француском, док смо у Америци, срећом, имали као главног експерта Дра. Ђурића, којему ће првенствено припасти заслуге за успјех, — ако га буде, Али засад ми ту још не видимо позитивних резултата. Данас се то може већ отворено рећи, и нови Министар треба да подузме све да се ови преговори што прије отпочну, односно приведу крају. То тражи углед и интерес наше земље у иноземству,

Цјелокупно дјеловање бившег министра Стојадиновића најбоље се види по државном прорачуну. Први његов прорачун није досизао ни 10 милијарда динара; а посљедњи износи 12 и по милијарда; а кад се узму у обзир ванредни кредити и камате за иноземне дугове, тај прорачун прекорачује и 13 милијарда. Ако узмемо да данашњи динар за 50%о више вриједи од динара прије двије и три године, онда видимо да се је државни буџет за вријеме Дра. Стојадимовића повисио

291