Nova Evropa

Siton-Vatson i ostali naši prijatelji na strani, Tražilo se, da (С. Pašić — koji je bio predsednik Ministarskog Saveta 1914, kada je izvršen Atentat u Sarajevu, i za kojega je rečeno da je znao za pripreme Alentata, pa da mije ništa učinio da ih spreči, niti da obavesti o njima one Којћ зе najviše tiče —., tražilo se, da on to porekne, odnosno da se o tome izjasni, 1 on je evo to učinio veoma kategorično, S time je maša misija u ovoj stvari završena; predraitna. zvanična Srbija dala je svoju reč, na usta onoga koji je bio najviše nadležan da je da, i tom se rečju poriče svako učešće ili svako znanje zvanične Srbije u pripremanju Sarajevskog Atentata, Dobili smo, dakle, ono što smo tražili, Druga je stvar, da li će se G, Ljuba Jovanović zadovoljiti s izjavom G, Pašića, i da li će dopustiti da ostane na tome. U svojoj odbrani pred radikalskim Glavnim Odborom, on је (uvek prema izveštaju »Politike«) na ovu tačku optužbe rekao OVO ; »Pre svega ne stoji uistini, da sam ja tamo (u »Krvi Slovenstva«} теКао, да је izvesno saopštenje o pripremanom Atentatu G, Pašić učinio u ministarskoj sednici, već da je to bilo u privatnom razgovoru, Izgleda da С, Раше taj moj članak nije ni pročitao i da on o njemu sada ovde

Govori ipo dostavi izvesnih ljudi ne baš svetlog karaktera, No to je, gospodo, bilo još 1924 godine, i niko, pa ni sam G. Pašić, meni to nije upisivao u greh sve до pojave članka Gjurdja Jelenića u »Politici«, Posle tof mog članka, gospodo, ja sam po želji baš samog G. Pašića bio predsednik Narodne Skupštine, predsednik alccijonog odbora za iObore, predsednik Zakonodavnog Odbora, i t, d., Pravilo je, gospodo, (da onaj koji radi može i da pogreši, i da najviše бгебе oni koji najviše rade. Pa, Gospodo, ako sam ja i pogrešio onđa olkuda to da Radikalna Stranka sad tu moju pogrešku iskorišćuje nesamo na štetu stranke nego i zemlje? Meni se prebacuje da sam izdajnik, Ja sam, gospodo, uvek bio daleko od izdajnika, i ceo moj rad za minulih četrdeset godina vrlo dobro je poznat nesamo С, Pašiću nego i celom mašem narodu. Ja se tofa rada ne stidim,«

Zatim je, pri kraju svoje odbrane, G, Ljuba Jovanović spomenuo još, da se kod mjega »nalazi još dosta stvari koje su od kapitalne važnosti« za njegovi odbranu; ali da ih je om »zadržao od publiciteta« samo zato što nije želeo da time škodi »GC, Pašiću i Radikalnoj Stranci«, A. G, Uzunović, predsednik Vlade, koji je odmah iza njega uzeo reč, počeo je svoj govor napomenom, »da je apelovao na G. Ljubu Jovanovića da ovom prilikom ne govori o izvesnim stvarima koje se odnose ma poznati članak u ,Krvi Slovenstva'« o kojemu je ovaj mislio govoriti; »nisam imao mameru da sumnjam u diskretnost drugova«, rekao je G, Uzunović, »ali — po omoj opštoj ljudskoj slabosti — može da se kaže i ono što ne bi trebalo reći«,

272