Nova Evropa

Команде, и његова утицаја на краља Николу оних кобних дана када је званична Црна Гора затражила примирје од Беча и наредила својој војсци одступање са ловћенских положаја, О његову командовању, са Цетиња, и касније из Крушевца (код Подгорице), могло се је судити са разних становишта —- док је Бутао; али кад је једном проговорио (повучен за језик не знамо од кога!), онда је и нама слободно, и дужност, уплести се у ствар, те и од своје стране допринети побијању онаког схватања своје мисије како га је изложио ђенерал Пешић. Неоснованост и погрешност тога схватања уочили су одмах неки добро упућени учесници у оним операцијама, или блиски посматрачи, па ћемо се и на њих позвати у овом прегледу.

=

Излагања ђенерала Пешића изашла су у „Ратнику“ за новембар-децембар 1924 и јануар-фебруар 1925 (стране 1—44, пи 1—76) под натписом „Црна Гора у Светском Рату, у виду расправе, с одељцима; !. Служба. обавештавања; П. Снабдевање; Ш,. Скадар; ТУ, Командовање; У, Операције; и VL Закључак, Пред одељцима имају уводи, за којима следују документа; дописи и депеше што их је пуковник Пешић, прво као делегат Српске а онда као шеф Штаба црногорске Врховне Команде, слао или примао, под бројем и са датумом, према избору који је он сам вршио за ову сврху; у „закључку“ се писац задржава мало више на самом перијоду операција који је претходио капитулацији Црне Горе и њене војске, објављујући преписку око тражења примирја између званичне Црне Горе и Аустроугарске, Ту је и фамозни реферат Г. Пешића краљу Николи који носи ОБр, 9034 од 1. јануара 1916 (о којем говори опширније Г, П. Пламенац у своме чланку), На крају своје расправе истиче и ђенерал Пешић, да за пораз Црне

оре „нема никакове одговорности до њене војске, која се је увек храбро борила, већ целокупну одговорност за то сноси краљНикола,,." Тоје и раније већ био рекао (у одељку У, на стр. 17), само што је тада уз Краља додао и „одговорну Владу"; „Сва одговорност има да падне само на та два одговорна фактора за прекид рата, јер црногорска Врховна Команда није узела никаквога учешћа у преговорима за примирје и прекид рата, а још мање одговорност може да падне на Црногорце, који су за општу ствар учинили све што су могли“, Расправа се завршује речима; „Црна Гора је капитулирала после одласка српских официра из Штаба црногорске Врховне Команде, Ја сам са свима српским официрима напустио Црну Гору, према наређењу наше Владе, 2. јануара, и дужност Начелника Штаба црногорске Врховне Команде предао сердару Јанку Вукотићу, а Црна Гора је капи-

343