Nova Evropa

тулирала после више дана од нашега одласка из Подгорице,“

Ђенерал Пешић тврди дакле, изречно и одлучно, да црногорска Врховна Команда, чији је он био шеф (после ђенерала Боже Јанковића), није била крива за пораз Црне Горе, и да није узимала учешћа у преговорима за примирје и прекид рата, већ да је напротив покушавала све „да се организује отпор на позадњим положајима“; али да су је у томе ометали краљ Никола и црногорска Влада. Осим тога, из извештаја и депеша слатих Врховној Команди, које објављује Бенерал Пешић, види се да је он још у току операција достављао гласове о неким преговорима и уговорима између званичне Црне Горе и Аустрије, дакле оптуживао Главног Команданта Црногорске Војске, краља Николу, за издају, Тако је, још 4. јула 1915, као делегат, послао — са шифрованом депешом Пов. Д. Бр. 1180 — ово објашњење: „Разлог за ово одбијање (да се Санџачка Војска стави под Команданта Ужичке Војске) може лежати у уговору између Аустрије и Црне Горе, за који се тврди да постоји и по коме Црна Гора треба да води демонстративно борбу,..." Ова оптужба провлачи се онда као црвена нит кроз извештаје шефа Штаба црногорске Врховне Команде, појачавајући се пред крај године и кулминујући у тврдњи (депеша бр. 101 од 18, децембра, упућена Министру Војном у Скадар), да се Краљ „стално саветује са аустријским људима, нарочито с Петром Пламенцем, вођом групе за мир с Аустријом“. -

Бележимо ове тврдње ђенерала Пешића, и овако његово држање као шефа Штаба према свом Главном Команданту; али остављамо да се тај двобој, који је уосталом већ започет, до краја изврши између ђенерала Пешића и осумњиченог министра краља Николе Г. Петра Пламенца. Овај последњи прихватио је бачену му рукавицу објављивањем горње депеше у „Ратнику“, и „афера“ је планула у београдској „Политици“ (од 22. до 24. новембра 1925), гдесу штампана писма и протоколи од сведока Г, Пламенца (Гг. пуковника у пензији Рад. Бојовића, бившег Министра Војног, и Свет Маринковића). Афера се наставља данашњим чланком Г., Пламенца у овом броју „Нове Европе". Посреди је нарочито реферат ОБр. 9034 од 1. јануара 1916, за који Г. Пламенац тврди да је фалзификован, а чији оригинал има он у рукама, па је и нама показао фотографију, са власторучним потписом Начелника Штаба пуковника Пешића; у њему доиста читава поглавља гласе друкчије него у „Ратнику" („Закључак", стр. 74), па ће Господин Ђенерал морати озбиљно прегнути да објасни ово неслагање, Ми ћемо свакако, са целом нашом јавношћу, чекати с интересовањем на одговор |I. Пешића, пре него што створимо себи дефинитиван суд по овом предмету,

344