Nova Evropa

хране морем, и чине Влади (Црне Горе) све непријатности и тешкоће због заузећа Скадра, и што верују у савез Црне Горе с Аустријом“, — Какав савез! Отворише се сви, паим бечки, архиви, па гдје је и траг о каквом савезу27 О самом "заузећу Скадра (1915), да кажемо неколико ријечи, Ондашњи прногорски одговорни фактори — и војнички и политички — налазе се данас на територији Југославије, Они имају о том и документе и доказе, из којих би се лијепо видило да су сумњичења и клевете поводом заузећа Скадра убрзали пад Црне Горе, па и саме Србије, Слично томе десило се и приликом ослобођења Скадра, 1913, Баш ђенерал Живко Павловић је, прије двије године, осудио Владу Србије за држање у питању Скадра (в. „Српски Књижевни Гласник“ од 1. јула 1924), и да није других докумената, довољни су они које он износи, да се види ко је прав а ко крив, Против Црне Горе радили су при заузећу Скадра и 1913 и 1915 исти они који раде противу ње од примирја 1918 (да не говоримо од прије); они учинише да се, макар и привремено, Црна Гора лиши Скадра, да се Скадар на Бојани одцијепи од народног тијела, Влада Г, Пашића је публиковала, прије годину дана, књигу „Јадранско Питање", која садржи документе о томе да је делегација Србије на Конференцији Мира у Паризу Скадар предала туђину, мада је био обезбијеђен Црној Гори несамо по праву и историји него и новијим међународним уговорима. И по документима ђенерала Пешића види се, да је Влада Србије била противу заузећа Скадра од стране Црне Горе: мјесто да стане уз Црну Гору, она се придружила заједничком непријатељу. Сам ђенерал Пешић посредно оправдава заузимање Скадра (1915), у свом рапорту који је послао Министру Војном Србије онда у Скадру; у том рапорту говори се о намјери „непријатеља“ (овдје Аустро-Угарске) да „пошто-пото заузме Скадар, да спријечи уређење српске војске" (Стр. 7). При свем том, и поред свега што је слиједило, ђенерал Пешић завршава свој рад неслажући се са Црном Гором у питању заузећа Скадра. А зар није било боље што се, у часу катастрофе Србије, Скадар нашао у рукама Прне Горе...

Што довдје наведосмо садржи кардинална питања, — главне позиције борбе, и циљеве одбране која се води. Мако већ сав свијет зна гдје је право и истина, усред Београда чују се још напади као онај о „женском напуштању“ Ловћена, Да не помисли ко да се то послије може поправити „повраћањем имовине", давањем положаја, ордена, и слично |... Ми тврдимо, да дани катастрофе и изгнанства нијесу помрачили круну и личност краља Николе. Он је гађан метцима који су имали да сруше и осрамоте Црну Гору; али су се они одбили о мучеништво за народ и општу ствар, а личност краља Николе обезбиједила је себи на Словенском Југу једно од првих мјеста

371