Nova Evropa

а а la guerre comme 3 la guerre, Oni koji žele da znaju tačno šta Nemci kažu ispitujući odgovornosti za Rat, i naročito oni koji hoće da se nečemu otud pouče, ne treba da čitaju samo označeni časopis, već treba da prate i literaturu koja priznaje udeo krivice Centralnih Sila, a koju »Die Kriegsschuldfrage« i glavni nemački listovi nikad i ne spominju, Siton-Vatson je to učinio, i zato će mu biti zahvalan svaki Nemac koji deli moje uverenje, da budućnost našeg naroda ne počiva na propagandi, makoliko ova bila vešta i rodoljubiva, već jedino na pravom stanju stvari,

Hermann Kantorouwitz.

Пропаст немачког царства.

(Следећи чланак, у коме се приказују слабо познате појединости иначе познатих и значајних догађаја пред крај Светскога Рата поименце трагедија немачког цара Виљема —, састављен је на основу књига Карла Фридриха Новака — Можак — „Der Staurz der Mittelm3žchte", m. „Chaos“, Ове су књиге побудиле пажњу целога света, јер им писац стоји у вези готово са свима личностима о којима пише, па им је оно што је о њима написао дао и на преглед пре штампања.)

У октобру 1918 године није се могло више сумњати да је Немачка побеђена: 4. октобра обратио се Вилзону, преко Швајпарске, немачки Канцелар, принц Макс Баденски, с предлогом за мир и с молбом да се без оклевања склопи примирје ; а следећега дана учинила је исто и Аустро-Угарска, Председник Сједињених Држава није се журио с одговором; тек после три дана стигао је овај садржавајући низ питања, међу којима и ово: „Говори ли Канцелар у име оних сила Немачке Империје које су досада водиле рат“ Нато је Немачка енергично поновила предлог за примирје и образовање једне „мешовите комисије", која би имала да утврди начин повлачења немачке војске из запоседнутих крајева на непријатељском територију. Али ни овога пута није дошао директан одговор, него је Вилзон, пошто је набројао претходне услове, особно подвукао главни услов, који је гласио: „Уништење сваке произвољне силе која би сама собом, тајно и властитом одлуком, могла да наруши мир; а ако је њено уништење засада немогућно, онда да. се она у најгорем случају потисне до фактичног безвлашћа", „сила" — додаје Вилзон — „о којој је овде реч, јесте она која је досада господовала над немачким народом“.

У Немачкој су у овим речима хтели видети притисак у корист завођења парламентаризма, који се у суштини подударао са жељама широких народних маса. Али су се Вилзонове речи могле и друкче да протумаче, па је генерал Хофман,

43