Nova Evropa

тант одговори телефонски: „Одлука за одлазак остаје на снази“. Око 8 часова увече говорио је сам Принц на телефону са Царем. Његову упорну молбу, да одмах може доћи у Поцдам на реферат, Цар је одлучно одбио. — „Одлука за. одлазак остаје на снази!" ринц га онда још једанпут упозори какве тешке последице може да има та одлука; одговор је гласио, да се више ништа не може на том изменити, и Цар скрену разговор на друго поље: да је Принц још болестан, па нека се не излаже опасности од назеба... Сва настојања Канцелара остадоше безуспешна. 29. октобра увече отпутовао је Цар у Спа.

У то време, кад је Цар измакао на овај начин непосредном утицају унутарњих политичких догађаја, сиромах Канцелар је утолико више осећао њихов утицај на властитој кожи. 30. октобра добије он од Ш!ајдемана писмо, у којем се Министар жали на притисак војне цензуре на новине, Он онда пише; „Будући да је јавно мишљење лишено могућности, да путем дискусије расправи питање које је постало судбоносним питањем немачкога народа, то — утолико пре — мора Влада да га расправи у своме кругу, и да му нађе неко решење. Принуђен сам с тога разлога да захтев који не може бити постављен у штампи изнесем пред Владу; он гласи: нека господа министри замоле господина Државнога Канцелара, да склони Цара на добровољну абдикацију“. Тако је Шајдеман извршио наређење које му је дала његова странка, и које је у ствари имало врло одлучан карактер. „Социјал-демократи већине“ схватали су шта ризикују ако пропусте главни моменат, и ако не заузму одређен став у догађајима који су се јасно оцртавали на видику. „Независни социјалисти“ већ су местимице и отворено тражили републику; они би могли да повуку за собом масе, које би напустиле своје умереније вође, ако би ови продужили и даље да се колебају. Стога је управа „социјал-демократске партије већине" захтевала, да се тражи осмодневни рок за Цареву абдикацију. Захтев је имао бити постављен Влади тачно 1, новембра, а чекало би се до 8. истог месеца. Канцелар се послужио формом којом је опрезни Ш]ајдеман заодео био тај захтев; више је волео да у примљеном писму види излагање личних назора Шајдемана, него службени корак партије, те 31. октобра изјутра позове к себи Ш]ајдемана, и болестан, лежећи у постељи, врати му писмо, уверавајући га да високо цени његову особу али да не може примити захтева ове врсте. У тако деликатној ствари неће да чини никаква притиска, јер и сам не жели да ради под каквим било притиском. Шајдеман прими натраг писмо; али се расправљање овог питања није ипак могло избећи у владину кругу, и принц Макс сазове око себе оне чланове Владе за које је држао да су му ближи, У том уском