Nova Evropa

кругу покуша онда он да се, са што већом опрезношћу, дотакне и питања Цареве абдикације. Али је његова опрезност била сувишна; опште расположење допрло је било и до министара, и један је од њих директно запитао Канцелара: „Намеравате ли да предложите Цару абдикацију 2" — „Не,“ одговорио је Принц, „то ја не могу, — пре бих се уклонио са свога положаја.“ — „А да ли је Цар обавештен о огромноме душевном преврату који се је догодио последњих дана“, питао је други министар. — „Није, Цар је отпутовао.“ „Али безусловно је нужно да се обавести како се у народу изменило расположење“,

У суштини, код министара није било јединствености: једни су се бојали да би Царева абдикација лоше деловала на војску, те да би добро било још мало чекати; други су опет мислили да, ако се не реши абдикација, ускоро неће бити речи о личностима Цара и Кронпринца, већ одмах о монархији или републици. Саветовање се свршило без резултата. У 6 сати навече, када се састала Влада на седницу у пуном броју, била су мишљења опет различна. Шајдеман је одлучно изнео захтев своје странке, да се Цар уклони. Министар Унутарњих Дела, Древс, учени професор државног права, почео је да доказује какве би сложене последице повукао за собом акт абдикације, и његова излагања поколебала су Шајдеманову одлучност. Влада је у целости била још врло далеко од тога да се на нешто одлучи. То је искористио Канцелар да добије времена за још један покушај, и да уједно покаже да прима на знање захтев социјал-демократа. Он предложи, да Министар Унутарњих Дела оде одмах у Спа им изложи Цару, у јасној форми, цело стање ствари; али је нагласио, да Министар има да поднесе Цару само реферат, а не, у име Владе, предлоге. „Ја не могу“, поновио је он више пута, „да предлажем Цару да абдицира“.

Са владине седнице упутио се Древс право на влак, иу 9 сати отпутовао је за Спа, Ту га је очекивао врло немилостив пријем. Цар, који је још 31; изјутра био стигао у Спа, примио је телеграм којим га Канцелар упорно моли да се поврати у Берлин, али је ову молбу одбио; и мада је настојао да сачува хладнокрвност, његова је околина приметила на њему уздржано узбуђење, У тим часовима пријавио се у аудијенцију Министар Унутарњих Дела. Цар га је примио у парку своје виле,

Древс, чиновник пруске школе, проникнут поштовањем, више према своме Краљу него према немачком Цару, искрено одан интересима Династије, свестан своје дужности, приступио је тешка срца испуњењу своје задаће: „Ја морам“, започео је он несигурно, „да кажем речи које уопште поданик не сме да говори своме Краљу... Али је министар дужан

49