Nova Evropa

Масарикова „Светска Револуција".

Велики Председник Чешкословачке Републике издао је своје „успомене и посматрања“ из година 1914—1918, То је „златна књига“ по свом садржају, и требало би да свима послужи као директива у ком правцу и како треба водити политику.

Немамо намеру да аналишемо садржај ове књиге; хоћемо само да скренемо на њу пажњу читаоцима. Књига садржава више него што обећава предговор, Писац води читаоца од почетка Рата, из своје домовине па преко Италије, Швајцарске, Француске, Велике Британије, Русије, Сибирије, Јапана,

ихог Океана, и Америке, натраг у Европу, и поново у Праг, камо се враћа као Председник Републике, а откуда је отишао као револуцијонарац-избеглица. [у се види сав велики рад, што су га извршили Масарик и Бенеш, генерал Штефаник, и многи други револуцијонарци код куће и на страни, сами или с помоћу пријатеља као што су Ситон-Ватсон, В. Стид, и други, Из ње се види, колико је напора требало док се је створила чешкословачка револуцијонарна армија, и док је дошло до Чешкословачке Државе, још пре него што се свршио Рат. Али су нарочито занимљиви они делови у књизи из којих сазнајемо са којег се историјског, филозофског, и етичког гледишта уопште, Масарик одлучио за револуцију, у којим је односима стајао према појединим народима и њиховим културама и како је долазио у ближи додир са представницима ових народа; како је, уопште, сав његов рад био управо логички закључак свих његових ранијих студија, филозофских идеја, етичких настојања, и свега умственог његова предратног живота. Имао је срећу, да га истина није готово никад дезавујисала у његовим предсказањима, и да је уверио чак Вилзона, како је у некојим својим назорима на криву путу, те га полако довео (као и државнике по другим државама) до свог „сејегшт сепзео": да Аустрију треба уништити.

Колико јасно осветљују ове странице Масарикове књиге сву мизерију наше политике, и оне за време Рата и ове данашње! Како је ситан наш Југословенски Одбор, и како минимални његови успеси! А тек Пашићева дипломација и политика |,. Масарик, додуше, свуда пише о Југословенима са највећом симпатијом; али се међу рецима даје разумети, да им је недостајало широкогрудости, великога потеза, и правога радног плана, да је и онда спречавала рад Југословена расцепканост, која спречава и данас нашу консолидацију. Ова. књига показује, која би етичка начела могла и морала водити и нас Југословене („пречане“), другим речима: која највиша етичка начела дају право на опстанак нашој држави 7,,.

М, Ковачић.

96