Nova Evropa

24 godine, — to dakle nije jedna, ni dve, nedo su više generacija. Poznato je, šta znači kod mladića i devojčice, čak i u normalnim prilikama, svaka dodina, ponekad čak dva-tri meseca; u naše doba strahovitih prevrata i iznenadnih promena živoinih prilika ova razlika postaje još veća, naročito kod mladih stvorova koji su preživeli revoluciju kao aktivni učesnici, prema deci koja znaju samo za život u emigraciji, Zato ikmez Petar Dolgorukov, u članku »Osećanje otadžbine kod dece«, pokušavajući kako bi izneo praktične zaključke za rad ruskih pedagoda, deli decu u dva dela: kod mladje dece treba, kaže, buditi ljubav prema zaboravljenoj, ponekad i nepoznatoj, otadžbini, dok naprotiv kod starijih treba lečiti mane preteranog i bolesnog rodoljublja.

Profesor Zjenjkovski, u svojoj zanimljivoj raspravi »Dečja duša u naše dane«, prikazuje tako utiske koje su ostavili na dečju dušu slom političkog i socijalnog života u Rusiji, strahote medjusobnog rata, i iskustvo emigrantskog lutanja po čitavu svetu, On deli pisce odgovora u četiri Srupe: na onu decu koja i sad još meobično živo pate usled svega što su preživela, pa sve do one dece koja su na sve zaboravila i sasvim se izmirila sa sudbinom, Ipak se može s pouzdanošću tvrditi, da su strašni doživljaji nesrećnog detinjstva ostavili mučan trač, nikad neizlečivu ranu, u dušama najvećeg dela mladjih ruskih naraštaja. Divlja mržnja komunista, nesamo protivu odraslih članova viših staleža, nego često i protivu njihove male dece, grubost, pljačkanje, nasilja najgore vrste, izdajstvo slugu koje dečje bezazleno srce nije razlikovalo od članova porodice, ubistva, čak i najbližih ljudi, strahoviti prizori gladi, koja Je dovodila mnoge do zaborava svakogš morala i judskogs dostojanstva, čak i do ljudožderstva, — sve je to učinilo da u ruskoj omladini rano usahne prirodni idealizam, i da u duše udje surovo i hladno neverovanje ljudima i lepim rečima, — naučilo ih je realističkom shvatanju života, praktičnome, materijalizmu, koji ponekad prelazi i u cinizam, Treba dodati, da ova karakteristika prolesora Zjenjkovskog пе proizilazi neposredno iz odgovora ankete; ali on pokušava da na anketi osniva tvrdjenje, da omladina traži i malazi spas iz fakova duševnog stanja u religiji, iako se može tvrditi i suproino: da je više mladića, pod uticajem užasnog iskustva, izgubilo religijoznost, usvojenu u porodici, veru u plemenitost ljudske prirode i u postojanje razumnog Višeg Bića. Uopšte se može reći, da je dradjanski rat izazvao u dečjoj duši rdjava osećanja, zlobna i mučna, koja se teško daju iskoreniti, iako zato nije krivica do dece, Bolji je uticaj izbeglištva; osećanje usamljenosti i izgubljenosti u tudjem, često ravnodušnom, ponekad čak i neprijateljski raspoloženom svetu, pojačava ljubav

141