Nova Evropa

ova Evropa

Knjiđa XIV. Broj 6. 26. septembra, 1926

Жена и морал, и мода.

Морал — у који спадају првенствено и такозване „женске врлине“ —, то је отприлике тако нешто као и љубав према ближњему: човек почиње, обично, да мисли на друге кад више нема потребе да мисли искључиво на себе; па тако постаје и моралан — кад не може више да греши, или кад већ нема ништа од тога што не греши, Ко гладује, и коме је зима, тај обично нема ни воље ни снаге да мисли на друге; а ко још није нашао себи пара од другога спола, тај га тражи, свесно или несвесно, и тај не пита шта је морално а шта није. Тек кад нађе што тражи, и кад се засити, онда почиње човек да осећа у себи љубав према ближњем, и постаје моралан, Или, како то Буш згодно каже на свој начин; „Епhaltsamkeit ist das Vergnigem — an Dingen welche wir nicht Клебеп“ ,/.

Највећу злоупотребу појма о моралу, и поименце о женском моралу, терају обично оне жене које немају више прилике, или могућности, да буду „неморалне", Осећајући да старе, оне постају неумитне судије наспрам — других, Будући да старење код жене не иде увек напоредо са попуштањем љубавне жеље, то се из тог несклада рађа често једно расположење, помешано од зависти и злурадости, које се назива „врлином“, Невероватно је, како жена може брзо да заборави на своју младост, па како немилосрдно суди онда о „неморалу“ других, млађих, жена. Кад оваку жену чујете говорити, помислили бисте да је она своју децу добила од Светога Духа, — тако је неприступачна и „морална“, Она се дружи, и удружује, са себи сличнима, и онда се образују читави врховни судови за врлину и морал, који нипошто не могу да мирно гледају ако се двоје младих, мушко и женско, нађу па хоће да чине оно услед чега, као што је познато, постаје свет. Чим само издалека слуте да се тако нешто спрема, узбуђују се и протестују, као да се ради о нечему што се још никад нигде није десило,

Ако ишта има на свету што заслужује да остане између четири зида, то би било, одиста, оно што мушко и женско

145