Nova Evropa

је знао и то, да је још Мушицки имао „Хамлета“ у својој библијотеци, а да и не говорим о многим другим подацима о Шекспиру код Срба које Г. Поповић дугује баш истом Скер лићу. -

Говорећи о Шекспирову утицају на М, Бана, о утицају за који сам Бан вели врло јасно у својим „Драмским назорима" (стр. 87): „Да је пак у мене било и реминисценција, особито из Шекспира, то нимало не нијечем“, Г. Поповић је пропустио један интересантан податак баш за ову његову тему. А. Фабрис прича у свом чланку „Матија Бан“ (календар „Дубровник“ за 1901): „Кад се (Бан) у Цариграду намјери на Шекспирове драме, кад их прочита, своје заједно с епскијем пјесмама преда пламену". То, кад је Бан први пут почео да чита Шекспира, то је било 1840 године, Бан је био у Цариграду од 1839 до 1844, и одатле је дошао у Београд. Бан је такође био један од наших ранијих писаца кога су поредили са Шекспиром. Г. Павле Поповић вели („Из књижевности“, св. [);: „Биографи и поштоваоци Банови наводе са видљивим поносом..... како се некакав Талијан Барбанти изразио о Мејрими и Милијенку и Добрили. Ту се Бан пореди са Шекспиром, са Бајроном .. . .“ итд. Тако долазимо до 1858, и до Лазе Костића.

Али овим што је Г, Поповић до тог доба изнео није испрпена сва грађа за овај предмет. Изостале су чак и неке важније ствари, као што ћемо видети,

Наши ранији писци ХТХ века имали су доста широк литерарни хоризонат. Да споменем нарочито Др. Јована Стејића, који већ 1828 говори о Валтеру Скоту, а у својим „Забавама“ цитира В. Ига, док у „Голубици" преводи Ламартина. И Шек спир је био код њих доста познат, као што је то овом својом студијом јасно показао Др. В. Поповић, Поред онога што је он у том смислу навео, да забележимо овде и оне податке који су у његовој студији изостали.

У „Летопису“ за 1830 помиње се Шекспир у „Писму једног Шибеничанина“. Године 1831, издао је Ј. Миловук (у Будиму) књигу Јевте Поповића „из Тријеста": „Свеславије или ПЏантеон, свеска прва“, која се састоји из неколико чланака о Кнезу Лазару, Краљевићу Марку, Милошу Обилићу, Југ-Богдану, и девет Југовића, Сваки од тих чланака има наизменично по један мото са цитатом из Шекспира и Томсона, и то на енглеском и са српским преводом. Затим у „Летопису“ за 1833, пише К. Пејичић, у свом чланку „Справа на план к сербсконародном благостојанију“, ово: „Сви нам изображени народи овди примјером предходе, не дајући да најбоље о ствари и најучтивије говорим, Шекспира, Гетеа, Кишфалудију, и т. д. дечици за перво читања упражненије“. А у истој свесци „Летописа“ (у „Смјесицама“) преноси се

202