Nova Evropa

своје средине, У том друштву је Шекспир омиљена тема. Из тог круга је и потекла идеја за прославу Шекспира.

JI Костић и његови другови волели су да буду „интересантни“ околини својим знањем енглеског језика. Кад је Костић у младости допао једном затвора, један пријатељ из тог круга му је послао кутију дувана на којој је написао накарадним енглеским језиком: „Пеат Газо! У/ћеп уоиг ћаџе допе, send the box lo ЋШ пр азат“. О томе нам прича Змајева „Жижа"“ за 1872, у причици „Збитије из житија др. Лазе Костића“ (вероватно из пера самог Змаја). И, како то у причици овој даље стоји, горња је нотица изазвала читаву узбуну у затворској управи, док нису растумачили на неки начин што је то тамо тим егзотичним језиком написано.

Лаза Костић је превео доста ствари из Шекспира. Многе је од њих у одељцима штампао по часописима, и Г. Поповић наводи све те одељке, сем два; и то, да јеи у „Матици“ за 1869 излазио Костићев превод „Ромеа и Јулије", Kao E да је и цетињска „Црногорка" (за 1884) донела део Костићева превода „Хамлета“. .

Други један члан тог новосадског друштва био је Гига Гершић, Гершић је говорио о Шекспиру на предавањима, учествовао у преводу „Отела“ (тај је превод изашао 1886, а не 1887, како наводи погрешно Г, Поповић, и како је погрешно штампано у Каталогу Народне Библиотеке, одакле је он сигурно тај податак и узео). У својој критици на Јакшићеву „Сеобу Србаља“ („Матица“ за 1866), Гершић је јако истицао као узор енглеску драму, Шекспира и његов век, те показао мало веће познавање енглеске књижевности,

Још један од „инглишменствујушћих" чланова био је и Јован Андрејевић, који је такође узео видна учешћа у Шекспировој прослави (1864).

Да поменемо још једну чињеницу (коју је Г. Поповић пропустио да забележи): да је у „Видов-дану"“ (за 1863) изашла прва опширна биографија Шекспира на српском, од анонимног писца или преводиоца, и то у шест бројева. [. Поповић такође пропушта да наведе, да је у Светићеву „Огледалу Сербском", за 1864 (година прославе), а у својој студији „Из енглеске књижевности“, Др. Петрановић говорио и о Шекспиру, осим о Милтону, Хобсу, и Пуританцима. Још пре 1864 године имамо Поповићев превод „Венуса и Адониса", и одломке „Ромеа и Јулије" и „Ричарда Ш"; целог „Млетачког трговца“ (најпре играног у Загребу), и један чин „Укроћене горопади".

Прослава је одржана у Новом Саду, на Ђурђев-дан 1864, у вези са прославом поводом преласка Матице из Пеште за Нови Сад. Г. Гершић је говорио о Шекспиру; игране су

две сцене из „Ричарда Ш"; а Лаза Костић је рецитовао свој

204