Nova Evropa

ратна војвођанска омладина и нацијонални покрет“, у МЕРЕН од 21. ХИ. 1925), штавише и у Бечу. Сећам се добро, да се о томе расправљало и у бечком кружоку у коме сам и сам радио, Ствар је забачена, зато што није било доста времена за припреме, и зато што нисмо веровали у успех; а познавајући прилике у Босни, сви смо истицали, да ће и иначе бити неуспелих покушаја да се убије Надвојвода, па да је боље да нас се што мање компромитује. (Ово је нарочито наглашавао Предојевић, који се и активно истицао у политици, и имао много веза са Дром. Ђорђем Лазаревићем, наследником Петра Кочића. Некојих веза са Лазаревићем имали смо и ми остали.) Из истих разлога ми смо одбили понуду Бранка Чубриловића, коју нам је нешто касније донео студент Кесић из Граца, да заједнички организујемо Атентат. Али и кад смо забацили били идеју о Атентату, ми смо се на њу још чешће враћали, несумњајући нимало у своју прогнозу, BaKO нисмо имали никаквих позитивних вести о ономе што се спрема у Сарајеву. 28. јуна показао је да је прогноза била тачна.

На сам Видовдан, ја сам се поколебао у уверењу, и осеБао сам као грижу савести што ми из Беча нисмо ништа предузели. Кос и Предојевић били су тврђи у својој вери. Сећам се добро како су ме храбрили око подне. Они су директно очекивали вести о Атентату. И после два-три часа дођоше ми ненадко у стан са „добрим гласом“. Најпре ме запиташе: „Шта би најволео да ти јавимо2“ И кад ја рекох: „Да су они наши гости у Сарајеву убијени“, — они грануше у један глас: „Готово је!"... И тада је настало неописано одушевљење међу нама, одушевљење које нису могле да помуте ни жалосне вести о страшним погромима у Босни. Једва смо доспели да на време спалимо сумњиву кореспонденцију, толико смо се били заборавили од узбуђења. И то је узбуђење било опште међу целом омладином, као израз њезина колективног успеха. Омладина је осећала повреду нацијоналне части, и дужност да је освети. Њен положај у сталној борби са полицијом, у држави у којој је готово на сваког омладинца долазио по један детектив, био је тежак. (С разлогом су се поколебали били многи у вери и у подвизима да се нацијонална част одбрани. Тим већа је била радост кад је стигао глас да је најмлађа генерација у Сарајеву искупила част целе омладине, па и целог народа. Нацијонална вера је очувана. Нацијонални морал није издао на Видовдан 1914, — он се још више подигао,

Старија наша генерација била је пољуљана, нарочито у Босни. Стање нацијоналне политике било је лоше. Прва је битка била изгубљена већ у аграрном питању. Хрвати и Муслимани определише се за владину аграрну политику, а Срби

220