Nova Evropa

ставнику Рајха стално место у Савету. Само, учинили су велику грешку што су једновремено обећали стална места и Пољској и Шпанији. То је изазвало фијаско мартовске ванредне Скушштине, и иступ Бразилије и Шпаније из Лиге.

Ступање Немачке у Лигу поделило је политички свет у два табора: један држи, да ће сарадња Немачке у женевској организацији појачати ауторитет Лиге; други тврди, да Рајх улази у Лигу са скривеном жељом да ревизијом уговора измени данашње међународне односе. У сваком случају треба Немачка да увиди, да није довољно држати само помирљиве говоре, већ да треба мењати цео менталитет једног великог народа. То захтева много времена и много напора. Ако Немачка хоће лојално да сарађује са осталим народима, онда она има да измени из основа свој политички оклоп који јој је оставио Виљем. Пре свега, има да напусти кобну девизу si vis pacem, para bellum, ma да усвоји велику истину: Si Vis pacem, para pacem, Зато Бријан, социјалист и пацифист, треба да буде обазрив у кокетовању са Штреземаном, чији пруски мозаг не зна за идеализам и коме је Версајски Уговор трну оку. Многи се питају, да ли је Немачка опаснија у Лиги или ван Лиге, Ја држим да једно друго не искључује: она може радити у Женеви, и у исто време правити из Берлина комбинације било са Русијом било са којом другом државом. Свакако, од десетог септембра ове године почиње нова епоха за Европу и за Лигу Народа, и дајбоже да француско-немачко помирење и приближење, које Бријан изводи у овом часу, успе и донесе мир свету.

Проширење Савета. — Првобитно, Савет је био састављен од четири стална члана Великих Сила и четири нестална члана свих европских и америчких држава. Трећа Скупштина (1922) попела је на шест број привремених чланова. С уласком Немачке у Савет, многе су државе покушале да број привремених чланова повећају, и да на тај начин осујете надмоћност Великих Сила. Након дуге полемике и мучне расире, одлучено је да се број несталних чланова повиси од шест на девет. Тако су мале државе, које већ имају огромну већину у Скупштини, забележиле и један леп успех у Савету. Питање је само, да ли је такво решење срећно по рад Савета и по еволуцију Лиге, Кад се узме у обзир, да је за сваку одлуку Савета потребна једногласност, изгледа да ће бити теже да се сложе четрнајст чланова него осам или десет. Поред тога, велики број чланова повећава престиж Савета, али смањује ауторитет Скупштине. У сваком случају, отправљање послова у Савету биће успорено, јер уефо једног члана довољно је да обори све. Нама се уосталом чини, да борба око места у Савету није окончана, — она ће трајати све дотле док се не буде укинула разлика између сталних и при-

213