Nova Evropa

времених чланова. Али на ту крупну и радикалну реформу Велике Силе неће лака срца пристати, Зато је потребно да се јасно определе прерогативе Савета и Скупштине, које Пакт није прецизирао. Савет не представља ни Владу, ни Горњи Дом, ни Сенат, Исто тако, Скупштина не представља ни Парламенат, ни Доњи Дом, ни Конгрес. Оба правно-политичка. органа раде одвојено, или заједно, али за донесене одлуке један другом не одговарају. Отуда забуна код многих делегата и тежња да се односи између Савета и Скупштине регулишу, Засада, Савет има привилегисан положај, и свршава. најважније ствари. Он је одржао 38 сесија, а Скупштина само 7.

Поред Немачке, која је добила стално место, ушле су у Савет следеће државе: на три године — Пољска, Чиле, и Румунија; на две године — Колумбија, Холандија, и Кина; на годину дана — Белгија, Салвадор, и Чешкословачка. Последња. није могла добити количник на првом избору, те је вршена балотажа (која јој је донела 27 гласова од 48 држава). Мала Антанта може бити задовољна овим резултатом, јер има своја два члана у Савету.

Разоружање. — Гордијев чвор сваке скупштинске сесије, проблем разоружања, врло је сложен, јер од њега зависи несамо безбедност већ и целокупни живот народа. После Пакта о узајамној гаранцији Роберта Сесила, после Протокола који почива на триптиху: арбитража, безбедност, разоружање, дошли су Локарнски Споразуми, којима је циљ да обезбеде мир у једном делу Европе. Прошла Скупштина ставила је у дужност Савету, да сазове припремну комисију за разоружање. Та комисија стручњака радила је пуна два месеца у Женеви, и испитала је огромни материјал који се односи на сувоземно, поморско, и ваздушно наоружање. У тој комисији нашу државу заступа дивизијски генерал Г. Калафатовић, са пуно успеха. Комисија није још завршила своју мисију, иако је учинила многе сугестије, предлоге, и жеље, Кад се рад припремне комисије испита, добија се утисак да се лагано излази из идеолошке и мистичне фазе о разоружању и улази у техничку и практичну фазу. То је можда најбољи доказ да питање разоружања напредује, и да није далеко час када ће добити своје конкретно решење.

Наравно, није реч о потпуном разоружању народа, нио укидању војске, већ о смањивању и ограничавању војне снаге. Лига Народа нема могућности да декретира мир, нити да разоружа свет, али је она дужна да укаже пут којим треба корачати да се дође до постављеног циља, Народи треба да престану да се узајамно сумњиче и мрзе. Без моралног не може бити материјалног разоружања. Споразуми закључени у Локарну смањили су у знатној мери међународно зазирање и подозревање, Зато је Пол Бонкур, представник Француске,

214