Nova Evropa

изјавио жељу, да се Конференција о ограничењу разоружања сазове пре идуће Скупштине. У свом великом говору, у пленуму, рекао је, да смањивање наоружања треба да буде у складу са стањем регијоналне и опште безбедности. Неоспорно, систем регијоналних споразума и арбитражних конвенција појачава осећај безбедности и шансе за општи мир. Остављено је Савету да одреди када и где има да се састане главна конференција о разоружању, после припремне конференције (чији се рад наставља у Женеви),

Економска Конференција. — Идеја, да се народи позову на једну међународну економску конференцију, припада Г, Лушеру. Али после неуспелих економско-финансијских конференција у Бриселу и Ђенови, чланови Лиге не одушевљавају се мното жељом француске делегације. Ипак је Савет, на захтев Шесте Скупштине, образовао један припремни економски комитет, са задатком да проучи финансијске, привредне, и социјалне проблеме, и да изради план за будућу међународну Економску Конференцију. Тај Комитет радио је у Женеви од 26, априла ho 1. маја ове године, Посао је био огроман, али резултат слаб, Увидело се брзо, да су подаци многих држава недовољни или нетачни, и да је потребна поновна „анкета, Том приликом председник Комитета (Г. Тенис, белгијски министар и сенатор), доказивао је, да је немогуће да извесне нације живе у изобиљу док се друге копрцају у кризи и беди. Главни задатак Економске Конференције био би, да међународним конвенцијама регулише производњу и потрошњу, извоз и увоз, пренос робе и царину, Само тако могу да се сузбију супарништва и нелојална конкуренција, које данас владају у економском животу, Јер није логично, да се свет политички интернацијонализира а економски нацијонализира. Нема изгледа да ће се Економска Конференција брзо састати,

Бугарски зајам. — Софијски управљачи, вештом кампањом од неколико месеца, успели су да убеде иностранство о потреби једног зајма за своје избеглице. Г. Данев је тврдио прошле године, на међународном конгресу Црвеног Крста у Женеви, да број избеглица достиже цифру од 770.000 душа, и да се њихове патње могу ублажити једино повећим зајмом. Убрзо затим, Бугарска Влада се обратила Међународном Бироу Рада да изврши анкету о стању ових избеглица. том циљу, Г, Албер Тома послао је у Бугарску своја два чиновника (Тисија и Протера), у пратњи Г. Николајева, бугарског чиновника у Лиги. По свршеној мисији, чланови анкете поднели су одвојена мишљења, Биро Рада усвојио је извештај у којем, се износи тежак положај емиграната, чији број не прелази 220.000, После ове анкете, Г. Буров је упутио један апел Савету Лиге Народа, молећи га да притекне у помоћ избегличком живљу, Савет је шаржирао одмах Финансијски

215