Nova Evropa

Комитет Лиге да проучи проблем, па је овај израдио план и предложио да се Бугарској пружи зајам од 2,250.000 фуната стерлинга, или око 60,000.000 златних франака, Софијска Влада примила је већ један аванс од 400.000 фуната. Вреди забележити, да је британски представник Јунг, упркос извештаја његова земљака Протера, изјавио у Скупштини, као известилац Друге Комисије, да одобрени зајам има да помогне око 120.000 избеглица, тако да је за годину дана број избеглица пао од 710.000 на 120.000.

Захваљујући потпори Форењ-Офиса, Бугари су дакле успели да закључе велики зајам. Енглески капиталисти добиће на име гаранција приходе од монопола соли, алкохола, и жигица. Услови нису баш лаки, али је Бугарској Влади главно новац, Наша Влада покушавала је узалудно, и без довољно такта, да суму зајма смањи и да његову контролу повећа. Цео посао око тог зајма поверен је једном Комесару, којега поставља Лига и који одговара искључиво Савету. У исто време Лигин Комесар и Бугарска Влада потписали су (8. септембра) један Протокол који утврђује њихове обавезе.

Наши делегати и новинари. — Ове године наша делегација бројала је 16 чланова. Титуларни делегати били "су: Г. Др. М. Нинчић, Г. Стјепан Радић, и Г. Др. Лазар Марковић, а делегати-заменици: Г. Др. Милутин Јовановић, и [. Др. Ђорђе Ђурић. Пошто је наш Министар Спољних Послова изабран за председника Скупштине, то је делегација остала без шефа. Уосталом. наша делегација није била ни иначе добро организована: сваки је делегат радио на своју руку, није било ни састанка ни саветовања. Неки делегати нису чак ни говорили између себе. Тако је изгубљен континујитет у раду, који је неопходан при проучавању и решавању важних проблема. Г. Радић је тражио успехе ван Лиге, на банкетима и конференцијама. Изгледа да му Г. Нинчић није допустио да у пленуму развије своју омиљену тезу о значају сељачког покрета за човечанство, Г. Лазар Марковић је говорио о проблему разоружања и био изабран за известиоца. Г. Ђурић, наш посланик у Лондону, долази први пут у Скупштину, и очигледно зато је претпоставио слушати него говорити, Његово отмено и скромно држање запажено је од многих делегата. Г. Милутин Јовановић је остао веран традицији ћутања; када је „Женевска Трибуна“ донела његову слику, поред Жувенелове, толико је био задовољан да је бацио у заборав бугарски зајам и његове кобне последице.

Што се тиче наших новинара, они су показали приличну активност. Осам редакција послале су своје дописнике у Женеву. Београд је био најаче заступљен. Поред свих заслуга наших вредних и симпатичних новинара, нека ми допусте да им учиним две замерке: !) били су неповерљиви један према

216