Nova Evropa

Напротив, (наш хрватски запад јест сасвим другачији. [ко је томе крив — Вјера! кличе говорник; то је моје најдубље увјерење. Одмах на почетку изручили смо своју народну свијест и савјест перфидији и интригама римске цркве, онога Рима који се није борио за „спас душа" на ономе него за своју опћу империју на овоме свијету... Томе ропству имамо да захвалимо многе наше хисторичке капитулације, па јамачно и онај други чтешт у свјетској повијести, али посве обратно од српскога, гдје је један народ, на кога је непријатељ са својим апостолским краљем на челу сву своју војску подигао, да га уништи и зароби, тога краља својим краљем прогласио, а онога који се усудио да употреби девизу Штапбаг поп Несјаг као народног издајицу и злочинца рукама својих синова убио.

Уз клерикализам је велико зло наша аристокрација, Ако је проматрамо у осјећајима и акцијама, морамо завидити Србији која се ријешила „велможа проклето им било“. У Хрватској постоје у том читаве мале династије са насљедним правом на кормило земље, које хоће да воде главну ријеч, док многи ни народног језика не знаду... Сваки велики покушај у Хрватској нашао је ово ренегатство сложно са системом, А тактика је она опробана у познатим инструкцијама против Гаја: „Треба поступати тако да га буде презирати сваки прави Хрват". Ова је доселе увијек успјела, проти свакоме, па и проти говорнику. Зато се је и повукао опет на новинарску акцију, да буде чим самосталнији у акцији. Није ни дошао овдје да оснива он нову странку, те да се, како се вели, хоће подигнути злорабећи идеале омладине, него да јој изложи узроке наших неуспјеха и прикаже пут којим треба да пође. Али из овог опћег незадовољства млађе генерације нека никне нов покрет, продукт њезина освједочења и слободне воље.

Што се тиче политичког држања Хрватске, ствар је врло једноставна. Пита се: има ли Хрватска, не већину, него онај минимум увјета потребних за њену народну и државну егзистенцијуг — Нема! Овдје се говорник опширно бави угарско-хрватском нагодбом, хисторијатом њезина склапања, те доказује немогућност очувања и развоја Хрватске на њену темељу, у свему, нарочито у господарском погледу; излаже, како јој за народнодржавни живот треба финансијална самосталност, а како је та на темељу постојеће нагодбе немогућа, искључена, апсурд, квадратура круга. За постићи финансијалну самосталност треба се дакле у првом реду борити за промјену данашње државоправне нагодбе. Нека нитко не мисли да је то лака борба; алију треба |Започети, Ако икад и игдје, то се сада и овдје ради за Хрватску |гапраг поп Несјаг! Стидио бих се приказивања слабости и капитулација као неких тобожњих успјеха, У признању тих слабости има великих снага моралних, које могу користити у будућности, Опет наводи за примјер Србију у очи лањскога рата. И њој се је радило о економском загушењу, и да ју не загуше морала је да проведе одсудне одлуке. И опет је занграла а ђапаче, јер се радило о животу и смрти... у великој акцији. У данашњој повијести нема примјера, да је један народ, пук, онако одговорио првом позиву мобилизације, гдје је дошло 50.000 више него што је требало H звано. Ти нису ни мислили на ситни рад, којим се могаху тјешити ако се не жртвују. Говорник приповиједа дирљиве епизоде из онога прегнућа. И баш зато јер су похрлили да се жртвују, зато су успјели, И Хрватска се

370