Nova Evropa

Нова Европа

Књига XIV. Bpoj 12. | 26. децембра, 1926

Ujedinjenje bez oslobodjenja,

Pod kraj godine, a pod neposrednim dojmom smrti jednog našeg velikog. čoveka, kojom se pouzdano završuje u izvesnom pravcu i u mnogom pogledu jedna epoha našeg javnog života, vredi da načinimo kao neku bilancu dešavanja. u ovoj našoj lepoj ali još uvek nesredjenoj i neuredjenoj državi.. Bilancu nakon sedam šturih godinA, u nadi da su na redu sedam plodnih sodin4, i da smrt vodje predratnih pokolenja 1 predratnih ideala znači onu simvoličnu liniju gde se te prošle šture godine susreću sa mnlodnim. godinama koje dolaze. Nećemo zalaziti u pojedinosti, nego. čemo uglavnom, 5 izvesne visine, pregledati situaciju, :

Čini mam se kao da treba: da pišemo jedmu, OUR. NM, пе = да пе Кахето, Јакгф ји, Sa zatvorenim očima, u polumračnoj sobi, Strah nas je i rukom maknuti, da nam ne bi ni jedan potez izmakao, A ipak je nemogućno i svaki деseti uhvatiti, | -

Od Ujedinjenja, pa do danas. Bez velikih ganuća, izBovorio je ovaj nepismeni narod nebrojene govore, i nabacao snopove slova o izdinulim, poznatim i nepoznatim, Bez žrtava i ndvaca, bacili smo dobrovoljce na par jutara zemlje, Oteli smo ih kući, da ih gurnemo u ruke najmračnijih krvopija, 8de finu bez krova i umiru bez ljubavi, Od jednog ratničkog plemena stvorili smo kastu penzijonera: namesto mokfike, dali smo im u ruke štapić ili oficirski mač; i tako serdari postadoše таjori, perjanici pukovnici, i vojvode бепетан, a svi ostali — репzijoneri, A oni koji ne stigoše ni do penzije, ni u vojsku, odmelnuše se u hajduke, da i oni državnu kasu opterete ucenom na svoje glave, | Као da nam je malo vlastitih penzijonera, — uslužno smo primili šest hilada arbanaških begunaca, Valjda, da uznemiruju naše, a izazivaju svoje. I redovno im se, svakog prvog, otvara državna blagajna: od 700 — 1.500 dinara mesečno — po glavi — primaju oni, Ali ti barem ništa ne rade, i ni u šta se ne pletu. Nego ovi drugi, što upropastiše naše srednje škole, i naš prosečni varoški moral, — koliko je

377