Nova Evropa

revolucijom definitivno bačena iz stroja, i sklopila je bila primirje decembra 1917, Jedina svetla tačka bilo je: ulazak · Severno-američkih Ujedinjenih Država u bojne redove, iako s malo vojske, pa stoga i s malo nade da će bitka biti brzo odlučena, Austro-Ugarska je tada, preko Siksta Burbonskog, pokušala da zaključi posebni mir sa Saveznicima, i da je bilo više hrabrosti i odlučnosti kod dlavmih predstavnika AustroUgarske, da se potpuno emancipuju od Nemačie, celi bi plan o jedinstvenoj Jugoslaviji pao bio, možda, u vodu, te ostao samo jedna lepa uspomema,

U te tmurne dane, decembra 1917, sastaju se predstavnici, vojni i politički, savezničkih država u Parizu, da održe konferenciju na kojoj bi imala da se izvrši jedna revija prošlosti, i da se naprave planovi za budućnost, vojnički i politički. Lojd Džordž i Vilzon, neposredno iza loga savezničkog sastanka, dovore o ratnim ciljevima Saveznika, i traže samo avtonomije za austrijske Slovene. Treba doslovno citirati te izjave, da se vidi šta su majmerodavniji saveznički državnici proglašavali tada, u januaru 1918, kao ciljeve ratovanja svojih država u pogledu jugoslovenskih zemalja, Vilzon je istakao, kao desetu i jedanajstu od svojih čuvenih 14 tačaka, OVO:

»Narodima Austro-Ugarske, kojima mi želimo da se očuva i Oosidura mesto medju nacijama, treba dati najširu mogućnost avtonomnosg razvibka.,. Rumuiumija, Srbija, i Crna Gora treba da budu evakujisane, okupirami fteritordji treba da budu restitujisani, Srbiji treba dati slobodan ui siguran izlazak na more,«

I ništa više, A Lojd Džordž je tada rekao:

»Slažući se polpuno sa predsednikom Vilzomom, да rasparčavanje Austro-Ugarske nije sastavni deo naših ciljeva Rata, mi mislimo, da је nemoguće očekivati da iščezmm uzroci nemira u ovom 'kraju Evrope, koji su tako dugo ugrožavali opšti mir, dok se me dA stvarno avtonommna vlada ma osnovu demokratskih primcip4& onim пагодита austro-ufarskim koji su je tako dugo želeli«

To je sve što su fi vodji velikih Saveznika imali tada da kažu u pogledu Jugoslovena i Čeho-Slovaka, dok su istim govorima obećavali Talijanima i Rumunima potpuno nmacijonalno ujedinjenje, a Poljacima samostalnu državu; da i ne govorimo о prisajedinjenju Elzas-Loremna Francuskoj, Kako je bilo teško tada verovati u Jugoslaviju!,.,

Prvi od Jugoslovena koji se u onim teškim časovima odrekao Jugoslavije bio je tadašnji predsednik Srpske Vlade, Nikola Pašić. Jednom depešom upućenom poslanicima Kraljevine Srbije u Londonu, Vašingtonu, Parizu, ı Rimu, i drugom

19