Nova Evropa

izražaja demokratski principi i pravo газројоХепје naroda. Organizovanje države politički je dogadjaj, koji u svesti naroda nije uvek pripremijen i pravilno shvaćen, te ga prema tome ne može u pumoj meri ni sprovoditi neko koji za to nema dovoljno razumevanja i prirodan osećaj odgovornosti, Jer sve i kad se pretpostavi, da u narodu postoji prethodna težnja za ujedinjenjem, — sama težnja ne daje još narodu i sposobnost da oseti i shvati načim kako treba unutrašnje ujedinjenje najeHkasnije orđamizovafi, Usled ove okolnosti, naš poraltni parlamenat nije izraz narodnog raspoloženja u pogledu orđanizacije države, nego je pre mesto odakle se narodu daju uputstva za njegove pojmove i poglede o državi, To medjutim ne znači, da naš parlamenat nije, ili ne može biti, izrazom marodme volje; ali je mesummjivo, da narodno poverenje ne izražava ovaj ili onaj politički program, nego je više iztaz poverenja prema pojedinim ličnostima, partijama, pa čak i plemenskim predstavnicima,

Bitno je obeležje parlamentarizma, kakav se praktikuje naročito u Francuskoj, u supremaciji zakonodavnog Феја пад ебтеkutivom:; Parlamenat je suverena sila, koja donosi zakone, vrši uticaj na izbor egzekutive, i kontroliše sve njene administrativne radnje. Demokratija, u parlamentarnom režimu, označava stamje u kome Parlamenat stoji pod stalnim nadzorom i pod odgovornmošću naroda, — Parlamenat je mosilac samo legalne suverenosti, dok je politička suveremost u demokratijama uvek u паrodnoj volji, A da bi kontrola nad Parlamentom bila uvek енkasna, nije dovoljno da narod o njemu misli samo za vreme izbora, i da bira predstavnike koji će o državi misliti mesto njeća; princip je narodne vladavine, da se na izborima Slasa za politiku a ne za poslanike, i da narod prati rad Parlamenta za sve vreme пјебоуа trajanja. Čak i kad bi glasači na izborima glasali za političke mere, a ne za ličnosti i partije, nemoguće je unapred predvideti sva politička pitanja koja se imaju rešavati toku jedne skupštinske perijode; zbog toga, ni pri najpravilnijim izborima kontrola Parlamenta ne može biti stvarna, alto narod nema načima da i u toku skupštinskoga rada može na njega uticati, To sredstvo neprekidne kontrole leži u javnome mnjenju, kao u najačem faktoru narodne vladavine, Javno mišljenje rezultanta je pogleda i ideja narodne većine na opšte pravce državne politike; ali ono izražava samo takvo mišljenje na koje manjina pristaje, iako se ona samo drži drugosš mišljenja. Bez ovoga bitnog uslova, bez dragovoljnog pristanka manjine da se pokori glasu većine, nema javnog mnjenja. U slučaju nepristanka manjine, da prizna pravo većine, stvaraju se dva zasebna javna mmjenja nezavisna jedno od drugoga, pa se u njihovim granicama formiraju i posebne većine i manjine. "Tako raz-

42