Nova Evropa
га ми наравно прво морамо видети на делу па да ту његову стручност оценимо. Ако ће и Министарство Финансија водити с истим оним уским видокругом с којим је водио Хипотекарку Банку, онда наша привреда од њега не треба да много очекује. Хипотекарне кредите, наиме, давала је Државна Хипотекарна Банка готово искључиво оним београђанима који су дизали нове палате, дочим је остале крајеве, поготово пречанске, занемаривала, да не кажемо заборавила. Као оправдање наводио је, да пречански крајеви своје уштеде не улажу у Државну Хипотекарну Банку. Међутим је ова, након Рата, добила и два овећа зајма, у Швајцарској, за која је гарантирала држава, па ипак су и ти зајмови употребљени једино за потребе Београда. Дапаче, код ових швајцарских зајмова, имали су се правити уступци у погледу продужења концесије електране у Фалима, а ипак Словенија од свега тога није имала никакве користи. У својој последњој књизи, о државним финансијама, — која је у упућеним круговима и схваћена као кандидација за положај Министра Финансија —, нема баш ничег нарочито јасног и конкретног што би се могло означити као неки позитиван програм, који би се морао остварити, те којим би се оправдало да је аутору тог програма поверен најважнији министарски портфељ,
На другој страни, портфељ Министарства Трговине и ндустрије држала је кроз читаву прошлу годину иста личност, тако да је бар ту одржан континујитет. Нажалост, од тога континујитета слабо је користи видела наша привреда. Програм што га је израдио овај Министар, за санацију несамо привредне кризе већ и читаве наше администрације, остао је мртво слово на папиру, а да зато нико није повукао конзеквенце. Али све да је тај програм и ступио на снагу, у њему, поред неколико добрих ствари, има толико немогућности и толико неозбиљности, да он за нашу привреду не би много значио : губећи се у лавиринте ситница, он и не улази у крупније проблеме, који се такорећи намећу, и од којих све зависи.
Уколико ови, и други, надлежни нису ометали сваки поку-. шај, настојали су сами привредници да реше неке од ових проблема. Тако је новчана криза нешто попустила, иако томе Народна Банка није ни најмање допринела, Пропаст многих предузећа смањио је потребу за капиталима; а на другој страни опет, пораст уложака повећао је понуду, па је то имало за последицу барем деломично снижење каматњака, Наравно да је каматњак још далеко од предратнога, и од стране надлежних није у том правцу ништа, ама баш ништа, предузимано. Понављамо дакле да, уколико се је стање динара поправило, то се има приписати једино стицају прилика и великим жртвама које је сама привреда томе допринела.
60