Nova Evropa

ћани су настојали да своје суседе приближе што више својим уредбама о религији. Папа Мартин | пошаље, године 643, у Сплит бискупа Ивана Равењанина, да организује црквено уређење по читавој Далмацији, будући да је ово пропашћу Солина и солинске надбискупије било поремећено, Њему би од Папе подељен наслов митрополита. Тако постаде Сплит метропола Далмације, Митрополит Равењанин изнесе из Диоклецијанова Маузолеја римске кипове и саркофаге, те га претвори у хришћанску катедралу у коју пренесе из Солина мошти мученика Св. Дујма,

Од тога часа Сплит преузима улогу старе Салоне у црквеном, политичком, господарском, и културном погледу, Сплитски надбискуп Равењанин покрсти оближње 'Хрвате, тако да су дакле први покрштени Хрвати крштени од првог сплитског надбискупа. Крштење је омогућило Хрватима несамо склапање интимнијих односа него и фамилијарних веза са латинима Сплита. Суседи постадоше добри пријатељи, а да пријатељи буду што ближе, би дозвољено Хрватима, на спољашњој страни западних бедема Диоклецијанове Палате, подизати своје куће. Тако настаде нови део Града. Онда је требало ове становнике унутар бедема и изван њих политички организовати. Зато се уреди опћина. Први начелник, називан „приор“, био је сплитски патрициј Север (650); он је дакле и први организатор и утемељитељ комуналног политичког живота у Сплиту, Под Севером пријором Сплит је постао — град.

То би био, укратко, хисторијат постанка града Сплита,

Од Северових дана мењао је Сплит имена и господаре.

Звао се је редом; Азрћајаћоз, Spalato, Зрђећ, и Сплит, Управ-_

љали су њиме и господовали над њим византијски, франачки, млетачки, хрватски, хрватско-угарски, босански, па опет млетачки, француски, и аустријски владаоци, и свако ново господство давало је Сплиту нове облике. Под хрватским господством, био је црквеним центром читаве хрватске државе. За владавине Наполеона, уређена је обала, поправљени су путеви и цесте, засађени виногради, пошумљене горе, отворене школе, ит.д. Важно је истакнути, да је француска управа у историји Далмације била прва (да ли, можда, и последња 2) управа која је далматински буџет учинила активним. Под жезлом аустријских царева, добио је Сплит садашњу уређену луку; али је зато изгубио своју дугогодишњу автономију. Са пропашћу господства млетачког лава над Сплитом, пропао је венецијански Сплит (са пођџе), чије је трошне бедеме — унутар којих се стискало на 700 кућа, насељених са 6000 становника, чувала посада од 12 плаћених млетачких војника; са њиме су нестали заувек свемоћни „соп!“ и њихове луксузне галије и помпезне параде, и нестало је сплитског свећенства, властеле,