Nova Evropa

грађанских и пучких братовштина, фратара, отрцаних пустињака, и малога пука. Са венецијанским Сплитом несталисуин градски „проведитури“, капетани, суци, („ехапипатогез"), те народна сплитска војска, звана „гган5н“, пенгачи (сликари), поете, ленташи, зачињачи, који за разоноду фратара и калуђерица по самостанима складаху покладне „фарсе", за племиће петраркијевске шансонете, а за заљубљене „госпоје“ — „писни љувене" пуне, бесидах бисерних". Нестао је венецијански Марулићев и Кавањинов Сплит, са својим „зрисћапшпа“, као што је пре "њега нестао Сплит Диоклецијанов, Северов, Равењанинов, Звонимиров, Стјепанов, Томе Арциђакона, Беле, Хрвоја, Палижне, Твртка, и Орсеола; а касније Мармонтов, Илирски, Ботићев, и Нодилов. Све те метармофозе, на које нас потсећају до данас добро сачувани саркофази, цркве, звоници, фасаде, портали и прозори профаних кућа, стубови, капители, пиластри, архитектонски орнаменти, рељефи, надгробне плоче, скулптуре, мозајици, цистерне, балустраде, посуђе, urane cineтапае, ковине, дрворезбарије, белокост, слике, књиге, а особито Диоклецијанова Палата, — нису ипак Сплит толико измениле колико његова најновија метармофоза. -

Могло би се рећи, да је Сплит, од свог постанка па све до почетка ХХ века, остао у својој суштини исти, т. ј. имао је стално карактер мирног, патријархалног, и провинцијалног града. Но сад, наједанпут, губи он свој антикни и средњевековни карактер, и претвара се у бучан, модеран Сплит. Први весници овог преображења појавили су се почетком ХХ века. Одмах затим дошао је Рат, најстрашнији Рат у историји, — Светски Рат, Он је у Сплит донео војнике свих зараћених држава, и војска је оставила свој траги у Сплиту као што та оставља свугде где се појави. После Рата мењало се све брзо. Стари Сплит почео је рапидно пропадати, али не од потреса, куге, или непријатељских топова. Тисућлетна, традицијонална, романтична тишина, што владаше у граду наших отаца, поче да се губи, и Сплит престаје бити градом отпочинка и уточиштем долчефарнијентиста. Будућност као да жели, да пословично уверење старих сплићана; „Ча је силна Лондра контра Сплиту граду“, не остане само пуста фраза. Сплит је одиста почео живети новим животом, животом трговине и индустрије. Решио се, да прекине са традицијом, да постане модеран. Јпар уна поуа.

Гледао сам га недавно, са врха Марјана, и констатовао сам, да је у најзадње доба много изменио свој изглед, особито прочеље: руше се старе униформне зграде, дела добрих мајстора, које су имале само једну сврху; да буду добре за становање; а,њихове високе димњаке, што изгледаху као малени звонини ада: по-је, већ бура порушила. Дуго су ове симпатичне

/ | TI

: < ~

100