Nova Evropa

„Ма kende i na žmake,

na balde, franje lake;

trotul, ploke, zogarele,

šante kosti, pinpinele;

šulpu, trutu, kukuceru, BT. n.“

Ta босонога и гологлава, и често прљава дечурлија, деmama ce у „клапе" (друштва); свака „клапа“ имала је своје противнике, и „клапе" из једног предграђа тукле су се с онима из другог; клапе тежачке деце наваљивале су на средњошколце и обратно. Кад би „муларија“ (дечурлија) била добро расположена, обесна, задиркивала је и изругивала сваког пролазника, а кад би у томе претерала, ишла би са камењем у лов на мачке и градске фењере, или у „лупешћину", т.ј. у крађу грожђа и смокава по виноградима. Данашња муларија је много мирнија и пристојнија, и мање се скита по улицама; ишчезле су старе игре, — доминира „футбал“..... Ишчезла јем друга једна карактеристична црта негдашњих сплитских улица: оне скромне „дивојке“ — „цуре на свом мисту“, које нису знале за реч „гепде7-уоџ5“, те које би излазиле на шетњу само по лепом времену и највише два пута седмично; шетале би до „Ауе Maria“, неколико пута горе-доле по Господском Тргу или Риви, увек истим серијозним ходом, и никад саме, већ увек по две-три скупа. Исто тако ишчезавају и сиромашно одевене сељачке жене, које су ходале по градским улицама са прекриженим рукама над својим хипертрофно испупченим трбусима родиља. Какви необични трбуси! Па ипак, ове деформиране жене нису мрзиле живот ни мужеве, већ би рађале и по двадесет пута. Друге бедне, тежачке жене, седеле су, за спарних летних поподнева, пред својим кућним праговима, по улицама предграђа, ловећи бухе под прљавим кошуљама, и туцкајући, из забаве, једна другој гњиде на глави, Свега је тога нестало. Па су помрли и градски „ридикули“, називани надимцима: Мањињорго, Тикли-Пере, Стипе- Игра, Маше, Шамплан, Шђора Лиша, — који су живели од милостиње и лутали градским улицама, стално окружени и задиркивани од дечурлије, изазивајући смех и шалу свуда где би се појавили. Данашње сплитске будале, у повећаном Сплиту, живе мирније и слободније, као у сваком већем граду. Не сусрећу се више по улицама ни оне безбројне мачке, ни магарци чије би њакање изазивало међу ђацима смех, а нервозне професоре потицало на псовање, Не виде се мазге на којима би „фурешти“ (странци) ишли на Марјан, јашећи с осећајем као да су у Јерусалиму. Не чује се извикивање продавачица куханих ракова, хоботница, „мускаваца", „граја“. (граха), и сланих срдела. На ћошковима нема продавачица поврћа, воћа; млека, и фритула, — све су сада сакупљене на

102