Nova Evropa

једном месту. Ишчезавају жене које носе на глави у ведрима воду са фонтана, јер је вода већ скоро по свим кућама ин-

сталирана. Јењава зборно певање тежака на раскрижјима и

под старим плинским фењерима уз хармонику. Ређе се чују серенате студената и бријача са гитарама и мандолинама. Спроводи са музиком и дугом поворком, при којима се мртвачки сандук носи на раменима, још су у пракси; али је опћина већ преузела погребно подузеће, купила мртвачка помпозна кола, саградила далеко од града ново гробље, па ће и старински спроводи ускоро престати. Ни звона сада не звоне у Сплиту за сваку ситницу, као пре; фактично звоне још увек релативно више него по другим местима, јер у Сплиту има одвише цркава, )

Старе господске и аристократске фамилије у Сплиту губе свој традицијонални престиж, — ускоро ће изгубити, услед аграрне реформе, и своје поседе. Савремени демократски дух очигледно превлађује. Нижи слојеви пучанства друштвено су се подигли, а виши су се спустили, Старо сплитско шеталиште, што се пре називало „Господски трг“, сада се зове „Народни трг", а у кавани на Тргу, која је некада била стециштем за саму господу, седе данас уз господу и радници и тежаци, Нестаје стари Сплит, остављају нас стари сплићани и сплићанке, који при зевању и спомињању сотоне крижају прстом уста, а при кихању кличу ономе који је кихнуо; „Живио!“ Одлазе један за другим они побожни и празноверни старци, који су за читава свога века носили „шклопаре“ и мошти обешене око врата, или ушивене у одећи, сваког петка постили и сваке недеље нефаљено ишли у цркву, мрзели фотографе, верујући да фотографија провоцира смрт, веровали у сне, у „морине" (море), у сабласти и у зао удес, те ишли у специјалне процесије да измоле кишу или смрт гамади скакавцима, ; -

Изумире и Сплит старе народне ношње: тежачких мушких црвенкапа и црних или смеђих кумпарана; женских венецијанских свилених рубаца за главу и врат; и штрикованих плавих сукања, и филигранских златних накита...

Ми, који смо видели и осетили стари Сплит, нећемо га никада заборавити, Он је био забаван, премда се у њему није говорило о светској политици, ни о женском питању и женским задругама, спорту, станбеној кризи, корупцији и редукцији, већ једино о обичним локалним догађајима. Он је био симпатичан, и поред тога што негдашње господске жене нису посећивале каване, осим два пута годишње; на покладе и на Силвестрово, те нису пушиле, резале косу, и шминкале сваки час лице. Нама ће стари Сплит остати у трајној успомени јер је толико лепих, и ведрих и сентименталних дана неизбрисиво уписао у меморију оних који су га упознали и волели, Долази

103