Nova Evropa

да га замени нови Сплит, са својим савременим цртама и особинама, с електриком и аутомобилима, са жељезницом и трансатлантским паробродима, са радио-апаратом, велеиндустријалцима, велетрговцима, творницама, банкама, палатама и вилама са модерним комфором, модерним излозима, асфалтом, канализацијом, градским уресним поверенством, музејима, споменицима, зоолошким вртићем, метереолошком станицом, спортским клубовима за копно и море, кинематографима, кабаретима, сталном оперетом (и то својом домаћом оперетом) и драмом, уметничким изложбама својих и страних уметника, сталним каванским оркестрима, женском гимназијом и професорицама, чиновницама и дактилографкињама, маникирицама и бријачким салонима за женске, дечјим колицима, париском модом и „коти“-парфемима и „руж"-ом, џаз-бандом, „опе"степом и чарлстоном, ит.д., ит,д.. Корача нови Сплит брзим и сигурним кораком: Сплит трговине и индустрије, којему је будућност наменила улогу највеће морске луке на западном Балкану. Већ се снажно оцртавају његове контуре. Збогом стари Сплите, вечна ти успомена!...

Рг. Бранислав Радица.

Split — sa naličja.

Pisaće drugi o Splitu, koji ša vide možda kroz svoje prolesorske ili političarske naočari, — o njeđovoj i uopće o narodnosnoj borbi u Dalmaciji, možda širokogrudo a možda i zagriženo, sa mnogo krvi u očima; i, to znam unapred, govoriće o važnosti Splita i isticaće neosporivu važnost cijele dalmatinske obale, O tome se dosada pisalo i piše dosta, po našim novinama, pa ima u svemu tome mnođ8o toga što je već predobro poznato, tako da je postalo već pomalo i dosadno; ponavljaju se Iraze, troši se vrijeme, energija, i novac, na parade i ekspektoracije, — kao da je Bog jedini stvorio samo ovu našu Dalmaciju i njenu mudru duhovnu gospoštiju. Govori se i pripovijeda i o nekoj »rasici«, spominje se neko »hohštaplerstvo« Dalmatinaca, čime se hoće da kaže da ovdje na moru živi jedna posebna vrsta naših ljudi, ili bolje, da se formirao jedan poseban tip, čije osobine graniče ponekad sa kriminalitetom ili prelaze u smiješnost i ladost. Doista, kad se Sdovori o Dalmaciji, u svemu lome ima nešto istinito, — tako neke pokvarene krvi i sklonosti, urodjene, za izdvajanje s naročitom tendencijom, Ima nečega bolesnog u našoj dospoštiji; a zovemo ju duhovnom, dok je u stvari ona to vrlo malo, Zato što, srazmjerno prema broju pučanstva i gradova, imamo premnog8o intelektualaca, možemo da kažemo u najmanju ruku, da to nije probrana ni oduhovljena inteligencija, To je

104