Nova Evropa

Најважнији принцип овог аустријског Опћинског Закона био је онај по којему су сви опћински послови спадали у компетенцију законодавства Далматинског Сабора и Земаљског Одбора за Краљевину Далмацију, који су такођер била два виша автономна тијела.

Дјелокруг опћина био је двоструке нарави; властити, и повјерени, „Властити дјелокруг је онај снагом којега опћина, непреступивши постојеће законе царевинске и покрајинске, може сама наложити и одредити, те опсиже уопће све што се тиче користи опћине и што она између својих граница с властитим снагама расправити и извршити може," Овамо спада поименце слободно управљање имањем и пословима који се односе на опћинску свезу, као и настојање око сигурности особа и својине, те дјелатности и редарствене власти на пољу грађевном, саобраћајном, прехранбеном, санитетском, хуманитарном, ћудоредном, и служничком. Повјерени дјелокруг опћина је, насупрот, обухватао оне послове које би им држава повјеравала, као избори, вођење анаграфе, коначење војске, и слични, Надзор над опћинама припадао је вишим автономним органима, покрајинском Сабору и Земаљском Одбору, док је државној власти пристојало само право да забрани извршење закључака опћинских вијећа, уколико би они прекорачили одређени им дјелокруг или се противили постојећим законима, и то само у питањима јавне а никако и у онима приватне нарави, Противу одлука и закључака Вијећа, било је дозвољена жалба само на другомолбену автономну власт, бива на Земаљски Одбор, уз искључење сваког утицаја државне власти. Само у пословима повјереног дјелокруга имала је државна власт директну ингеренцију, те је могла прописивати опћинама начин извршавања ових посала, исте јој одузети, и рјешавати жалбе противу одлука начелника и управе, издане у овим каоиу осталим пословима, Далматинско намјесништво је, додуше, имало право да распусти опћинска заступства, али су у року од шест тједана морали бити расписани нови избори; а у случајевима тежих нереда у опћинској управи, могао је овај рок договорно са Земаљским Одбором бити продужен до године дана. До избора новог заступства, намјесништво, у договору са Земаљским Одбором, имало је предузети нужне мјере, Опћинска заступства управљала су опћинском имовином, а с одобрењем Земаљског Одбора састављала су буџете и коначне рачуне, у границама закона одређивала прирезе и намете, отуђивала и оптерећивала опћинску имовину, склапала дугорочне и краткорочне зајмове,

Навели смо све разне установе аустријског опћинског закона, најприје да бисмо истакли како се Аустријска Влада није никако усуђивала укинути скоро тисућљетну автономију опћина далматинских градова; а затим и да би се могло повући