Nova Evropa

паралелу са данашњим стањем у далматинским градским опћинама, а особито са оним које је предвиђено у новом напрту закона за опћине у нашој држави. 5: |

Маколико да је била скучена автономија коју је Аустрија признавала, она је ипак била толика да су опћине могле развијати знатну политичку и нацијоналну дјелатност, те се само овој дјелатности може захвалити што је пучанство Далмације — успркос свим прогонима, занемаривању и уништавању, њене привредне снаге од стране аустријске владавине, —- ипак остало вјерно нацијоналној идеји и трајно се спремало за велико. дјело ослобођења и уједињења. На другој страни, аустријска организација далматинских опћина онемогућивала "им је да развију било какву јачу привредну акцију. Централна Влада у Бечу привукла је била себи све послове који су засијецали у културни и привредни живот појединих градова и опћина, а овима је онемогућавала намакнуће потребних новчаних средстава да сами што подузму и изведу, док се она за привредно благостање Далмације није уопће хтјела бринути. Градови и опћине само су предлагали и тражили, доносили резолуције и закључке, али нису у Бечу никада наилазили на саслушање и уважавање.

Услијед овакова стања ствари, аустријска владавина представља за далматинске градове епоху потпуне привредне стагнације и обуставе сваког напретка и развитка.

{II

Са ослобођењем и присаједињењем Далмације Југославији наступа у животу далматинских градова и опћина трећа епоха, која задаје њиховој автономији снажан ударац. Али јој коначни ударац спрема, како се чини, нови опћизски закон. Данас је додуше аустријски Опћински Закон из године 1864 формално још увијек на снази; али од њега данас није остало готово ништа, бар од онога што је нашим градовима гарантовало ма и ону скучену опћинску автономију.

Најприје је укинута виша автономна власт Земаљског

дбора и покрајинског Сабора, те читав дјелокруг и власт истих над опћинама најприје уја Тас, а године 1925 једним чланом Финансијског Закона — пренесен, не на самоуправне среске и обласне одборе и скупштине већ на велике жупане, услијед чега наше градске и сеоске опћине дођоше под директну зависност државне власти, што искључује сваку и најмању опћинску автономију. Законодавство за све опћинске послове, које је припадало искључиво Далматинском Сабору, прешло је на Народну Скупштину, на. Министарски Савјет, поједине министре, велике жупане, и среске поглаваре. Надзор над опћинама предат је државној власти, која одобрава буџете,