Nova Evropa

"у досадашњој политичкој и животној борби. Истакнутији, и они који су се тек показали у јавности с пуно идеализма, повлаче се; можда изнурени и незадовољни, а можда баш зато што остају и живе у једној средини гдје су услови за рад далеко од најосновнијих захтјева културе. Најмлађи из "младе генерације, који су пристигли спремом те већ улазе у јавни живот, не показују намјере да ма што ураде на препо_ рађању своје уже отаџбине; већина их је расута по свим центрима наше државе, и непомишљајући на повратак ради да омогући себи опстанак у срећнијој средини, гдје се пружају погоднији услови за будућност. Који су способнији међу њима остају на универзитетима, и можда некад буду у науци оно што беху војводе у народу; али за Црну Гору од њих ће остати само лијепо име, а сјећаће се ње и обићи бе је кад-кад само ради дјечачких успомена и родитељских домова у којима су расли,..

Али се Црна Гора, одашиљући своју омладину у заједницу и расељавајући се, неће никад раселити. То су вијекови показали, Јер из ње су изашли они који су родили Карађорђа, Вука, и многе војводе устанка у Србији, па су опет остали они који су дали Његоша и јунаке на Грахову, Вучјем Долу, Скадру, и Дрини. И ради тих што остају, да рађу и одржавају и даље свој сој, да његују на својој груди нове снажне чланове којима ће се принављати и подизати југословенска нација, ради њих, односно ради нације, потребно је да ова страна буде културна и препорођена. Потребна је не она стара Црна Гора, не Црна Гора сталног немира и вечите борбе, већ једна нова и млада Црна Гора, пуна идејне и — што је још важније — радне омладине, |

Ова покрајина има највише нерјешених питања и проблема. Треба их рјешавати, и отклањати тешкоће. Ко је зато прво позван7 — Одговорни фактори, и они у Београду и ови у Црној Гори. А млада генерација мора на томе највише и најорније да ради. Идеје имају велику снагу, али ваља поћи и даље, па стварати у духу идеја. Јединство се, наравно, мора чувати непоколебано; али у јединству сваки мора да има свој дио и удио, по свом значају, по улози, и по правди. Црна Гора није још ни дошла до свог пуног развитка, — она се _јошт није сва изразила, Имамо Његоша и „Горски Вијенац“; али није све у „Горском Вијенцу". Један наш писац у Београду (Марко Цар), у једном свом чланку о Црној Гори (у алманаху „Јужњак"ј, спомиње Карлајлов дилем: „Шекспир или Индије“ (шта је важније за Енглезе), и по аналогији ове чудне алтернативе пита се: „Његош или Црна Topa?“ ma наводи онај Суботићев стих, како ће „вјечно у Горском Вијенцу живјети Црногорци“ ако и „пропадне Црна Гора и сви њени борци". То је заблуда. Много значи Његош, али више

202