Nova Evropa

školskom životu kao stimul od velikog značenja, — ono igra ulogu samo kod relativno malog broja dece, vanredno dorde po svojoj naravi, ili tašte usled prilika pod kojima su odgojena.

Više se primenjuje onaj druši način uticanja, — sugestija, Priroda snabdeva decu vrlo velikom pristupačnošću sugestiji, te ovo — zajedno sa drugom detinjskom osobinom, podražavanjem — 1 stvara, takoreći, od deteta člana čovečjeg društva.

Da dete nije tako pristupačno sugestiji, onda bi se moglo delo-

vati nanj samo nasiljem; no budući da postoji ova пјебоуа ·

osobina, ono se dotovo uvek daje »nadđovoriti«, tako da nema potrebe za nasiljem. Na pristupačnosti dece sugestiji osniva se autoritet odraslih, jer blagodareći ovoj osobini dete veruje svakoj reči starijih, pa prima za gotovo često i njihove neosnovane, ili i besmislene, tvrdnje. Ali ova velika pristupačnost

dece sugestiji nameće odraslima obavezu najveće opreznosti u

pogledu sadržine onoga što hoće da sugerišu, Sugestija se može odnositi nesamo na omo što je, veći ma ono što mora da bude. Ako, u prvom pogledu, dete i primi na znanje neke pogrešne tvrdnje, to nije baš tako velika mesreća: doći će vreme da unese potrebne ispravke, te će se u njemu probuditi kritična misao, i udariti temelj samostalnom tražemju istime. Mnogo ozbiljnije stoji stvar kad se detetu sugeriše šta »mora« a šta »ne mora«: svaka sugeslija ove vrste slabi volju onosa ko joj se podvrgava, Pravim se putem ide onda, kad su sve okolnosti deteta tako udešeme da ono, postupajući dobro, oseća veselje ili zadovoljstvo, te se njegova volja na ovaj način pojačava u pozitivnim pravcima, i obratno, Budući da ovakve idealne okolnosti ne postoje, sugestija u formi »mora« neizbežna je, ali je treba primenjivati, kako rekosmo, samo sa najvećom opreznošću. Većinom će dete ipak postupiti prema sugestiji, sve i kad nije prirodna i opravdana; ali ona će ići na štetu njegove vlastite volje, pa ako se ova ne uzbuni, izrodjujući se u tvrdoglavost, onda je svršen prvi korak za njezino slabljenje. A baš to je slučaj u odnošaju deteta prema školi,

Dete od najramijih godina čuje, da ima da stupi u školu; ono vidi, da skoro nijedno od dece ne može izbeći ovu sudbinu, pa se unapred pomiri sa sudbinom koja Sa čeka. Što se više približuje momenat stupanja u školu, to se više pojačavaju sugestije od strane roditelja, da tako »mora« da bude. Istina je, da ima i nešto što privlači dete u školu: zamena domaćih okolnosti sa novim, pa onda — i to je najglavnije — mogućnost opštenja sa relativno velikim krugom дтибе dece. Ali sam školski rad nikoša me privlači: koren učenja u svojoj sadašnjoj formi i suviše je dorak, a slatkoća njegovih plodova sastoji se gotovo samo u mpraktičnoj koristi, koja još nije shvatljiva za dete, pa đa ne može ni u najslabijem stepenu naterati na samo-

256